Od 4. marta 1945. godine pa do danas, sportsko društvo Crvena zvezda postalo je mnogo više od kluba, postalo je način života, ponos generacija i simbol Srbije. Pod njenim grbom crveno-bele boje zasijale su u gotovo svim sportovima, a ono što Zvezdu čini jedinstvenom u Evropi jeste činjenica da ima sedam evropskih šampiona u čak sedam različitih sportova, svi pod istim imenom, istom zvezdom na grudima. Nijedno drugo društvo na kontinentu ne može da se pohvali takvim podvigom.
Fudbalski klub Crvena zvezda zauvek je ušao u istoriju 1991. godine, kada je u Bariju osvojio Kup evropskih šampiona, pobedivši u finalu Olimpik iz Marseja tokom penala. Ta pobeda je proslavila ne samo klub već i ceo narod. Sedamnaest godina ranije, košarkaši su osvajanjem FIBA Kupa pobednika kupova 1974. doneli Beogradu prvu evropsku titulu u istoriji košarke.
Zvezdini vaterpolisti su 2013. osvojili Evropu, a deset godina kasnije, 2023. godine pokazali da Zvezda nikad ne spušta kapu – samo podiže trofej. Atletičari su još 1989. godine doneli klubu evropsko zlato na šampionatu klubova, dok su majstori borilačkih sportova nastavili niz: karatisti su osvajali Evropu 1997, 1998, 2021. i 2024. godine.
Mačevaoci su zasijali 2025. godine, a bokseri iste godine postali evropski šampioni, donoseći najnovije pobede koje su zaokružile zvezdanu priču. Tim trijumfima Crvena zvezda je potvrdila da i osam decenija nakon osnivanja nastavlja da pomera granice, i postavlja rekord koji nijedno drugo sportsko društvo u Evropi ne može lako da dostigne.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Crvena zvezda nije samo ime, to je priča o upornosti, vernosti koja traje osam decenija. Svaki trofej nosi deo strasti navijača, one energije sa tribina koja ne prestaje da gura sportiste napred. Danas, dok se evropski velikani iz Španije, Engleske i Francuske pitaju u čemu je tajna, Crvena zvezda ostaje najtrofejnije sportsko društvo u Evropi – simbol večne zvezde koja se nikada ne gasi, nego sija sve jače, iz dana u dan.
Piše: Stefan Bogdanović
