Gradske vlasti Pariza ove nedelje su saopštile da se tradicionalni novogodišnji koncert i masovno okupljanje na Jelisejskim poljima ove godine neće održati. Umesto programa uživo, građanima će biti ponuđen unapred snimljen televizijski sadržaj, dok bi vatromet i svetlosni šou na Trijumfalnoj kapiji, prema najavama, trebalo da ostanu u planu, ali bez organizovanog okupljanja velikog broja ljudi.
Kako je navedeno u obrazloženju, odluka je doneta nakon procena policije i bezbednosnih službi, uz upozorenja na rizike od „nepredvidivog kretanja mase” i dodatnog pritiska na snage bezbednosti. Državni zvaničnici su poslednjih dana govorili o povišenom stepenu terorističke pretnje, uz napomenu da su praznična okupljanja, uključujući božićne markete, već pod pojačanim merama: kontrolisani prilazi, fizičke barijere i veći broj pripadnika policije na terenu.
Slične mere i restrikcije beleže se i u drugim evropskim gradovima. U pojedinim mestima u Nemačkoj organizatori su odustajali od manjih božićnih manifestacija, navodeći da ne mogu da pokriju troškove bezbednosnih zahteva, dok se u Austriji, prema istim navodima, u nekim regijama razmatraju skraćivanja ili obustave programa. U velikim centrima poput Beča i Berlina doček Nove godine se, po pravilu, organizuje uz stroža pravila i pojačan nadzor.
Pogled redakcije portala Vesti Online
U javnoj raspravi deo komentatora ove trendove dovodi u vezu sa dugoročnim posledicama migracione politike i teškoćama integracije, dok drugi ističu širi bezbednosni kontekst i potrebu da se veliki događaji prilagode novim rizicima. Ono što je izvesno jeste da se praznična slika evropskih metropola menja – spontane proslave sve češće ustupaju mesto kontrolisanim zonama, ograničenjima i pojačanoj prisutnosti policije.
Pariz, grad koji je decenijama simbol otvorenosti i javnog života, sada odustaje od najvećeg dočeka Nove godine. Umesto da građani praznike dočekuju na ulicama, Evropa ih sve češće dočekuje iza barijera.
Piše: Nina Stojanović
