Austrija se našla pod direktnim pritiskom Brisela nakon što je Evropska komisija poslala zvanično upozorenje Beču i još 15 država članica da se povuku iz Ugovora o energetskoj povelji ili se suoče sa sudskim postupkom. Reč je o sporazumu iz 1998. godine koji štiti investicije u fosilna goriva i omogućava investitorima da tuže države pred arbitražnim sudovima. EU poručuje da takvi ugovori više nisu kompatibilni sa evropskim pravom i klimatskom politikom.
Komisija tvrdi da su trgovina i investicije isključiva nadležnost EU i da države članice nemaju pravo na samostalne aranžmane. Austrija je dobila rok da se povuče iz ugovora – u suprotnom sledi procedura zbog kršenja prava EU i mogući postupak pred Evropskim sudom pravde. Na spisku su i Belgija, Češka, Hrvatska, Mađarska, Finska, Švedska i druge članice.
Istog dana Austrija je dobila još niz opomena iz Brisela zbog kašnjenja u primeni EU propisa od zaštite potrošača i prava pacijenata, preko buke i transporta, do energetike, metana i označavanja hrane. To dodatno potvrđuje da Beč ima hronične probleme sa sprovođenjem evropskih pravila i rizikuje finansijske kazne.
Kritičari u Austriji tvrde da se vlada našla između dva pritiska – sa jedne strane EU zahteva lojalnost i povlačenje iz „nepoželjnih“ ugovora, a sa druge građane koji žele drugačiju domaću politiku, bojeći se posledica po investicije i energetsku sigurnost. Ekološke organizacije pozdravljaju pritisak, dok deo javnosti upozorava da EU sve više ograničava ekonomsku i energetsku samostalnost država članica.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Austrija deluje tromo i neodlučno, dok EU sve otvorenije nameće centralizovanu kontrolu bez prostora za nacionalne interese. Umesto ravnoteže, Brisel insistira na uniformnosti, gušeći svaki pokušaj ekonomske samostalnosti. Austrija snosi deo krivice zbog kašnjenja i nejasne politike, ali problem je širi – EU se sve više ponaša kao nadnacionalni tutor, a sve manje kao zajednica suverenih država.
Piše: Nina Stojanović
