Писац за којег је ћирилица била најсавршеније писмо
Свака љубав на свету чезне да проговори, само се не усуђује, јер је плашљива. То је највећа трагедија човечанства. Сматрао је нобеловац, велики ирски писац, романсијер, есејиста, новинар, књижевник и човек снажне, издржљиве природе, Џорџ Бернард Шо.
За српски језик и културу био је значајан јер је увек истицао да је ћирилица најсавршеније писмо на свету и један заокружен и логичан систем.
У свом тестаменту оставио је новчани износ 367,233 фунти Енглезу који успе да реформише и упрости енглеску абецеду по узору на Вукову ћирилицу (једно слово један глас).
Био је и неуморни радник у свакој области којом се бавио, проницљивог, смелог духа, отворен и искрено убеђен у исправност својих ставова, критичан до подсмеха и подсмешљив до цинизма, колико хваљен толико и нападан, увек је био спреман да тражи узроке појава и да о томе излаже – за говорницом или у својим текстовима.
Рођен је у Даблину 26. јула 1856. године. Касније се преселио у Лондон, где се школовао на Британском музеју, док је неколико његових новела објављено у малим социјалистичким магазинима. Књижевну каријеру почео писањем романа и позоришних критика, а прославио се многобројним позоришним делима. Циник бритког ума, помало запуштеног изгледа и дуге браде. Идеалиста оригиналних изјава, јунак многих анегдота и најзначајнији драмски писац двадесетог века. Све ово чини непоновљиву личност Бернарда Шоа, чије драме ни данас не губе на важности. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1925. године, а преминуо је 2. новембра 1950.
