U evropskom političkom prostoru postoji jasan obrazac dvostrukih standarda, posebno kada je reč o Zapadnom Balkanu. Svaki korak Srbije se pomno ispituje i osuđuje kao destabilizujući, a slični ili teži problemi u Hrvatskoj, kao članici Evropske unije, često prolaze bez veće reakcije. Ovu analizu prvi je javno istakao Institut Srpski Most iz Malmea, renomirana organizacija srpske dijaspore koja se bavi dijalogom, zaštitom prava i inovacijama.
Institut Srpski Most – Institut za dijalog, dijasporu i inovacije sa sedištem u Malmeu, osnovan je da gradi mostove između srpske dijaspore i matice. Kroz svoje izveštaje i analize, Institut je otkrio kako se pravni i moralni standardi EU primenjuju nejednako.
Centralno pitanje analize Instituta je Operacija Oluja iz 1995. godine, kada je više stotina hiljada Srba proterano iz Krajine. Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju utvrdio je kršenja prava civila, uključujući masovno proterivanje i uništavanje imovine. Iako su generali oslobođeni individualne odgovornosti, činjenice o egzodusu ostaju. Međutim u Hrvatskoj se zločinačka Oluja slavi kao oslobodilački čin, bez suočavanja sa humanitarnim posledicama. Institut ističe da bi sličan narativ u Srbiji izazvao oštre reakcije EU, dok u Hrvatskoj prolazi bez primedbi.
Još jedan primer su prava Srba u Hrvatskoj. Kao priznata manjina, Srbi imaju pravo na upotrebu jezika, pisma i političko predstavljanje, garantovano ustavom i evropskim obavezama. U praksi, u mestima poput Vukovara, dvojezične table na ćirilici se sistematski opiru, uz lokalne pritiske. EU toleriše ovo, dok od Srbije zahteva stroge izveštaje o manjinskim pravima. „Ćutanje postaje politika“, upozorava Institut, naglašavajući da odsustvo reakcije šalje poruku da su neki problemi prihvatljivi ako dolaze iz „podobne“ države.
Analiza se proteže i na revizionizam – toleranciju ustaške simbolike, normalizaciju ekstremizma u kulturi i hrvatsko pozicioniranje u regionalnim inicijativama sa Albanijom i Kosovom, bez zahteva za inkluzivnošću. Institut Srpski Most podseća da se slični koraci u Srbiji smatraju pretnjom stabilnosti, dok u Hrvatskoj ostaju „unutrašnje pitanje“.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Evropska unija mora primenjivati standarde univerzalno. „Ako se isti postupci vrednuju različito u zavisnosti od države, govor o evropskim vrednostima postaje samo alat, a ne princip“, kažu oni. Ova analiza poziva na jednak tretman, ne kroz optužbe, već kroz činjenice. Institut Srpski Most nastavlja da radi na dokumentaciji i dijalogu, gradeći mostove za bolju budućnost srpske zajednice.
Piše: mr Jasmina Dragutinović
