Doktor Slavoljub Milošević je u minhenskoj firmi Medigene AG potpredsednik i deo menadžmenta firme, a radi i kao rukovodilac sektora za inovacije i tehnologiju. Ovaj poznati molekularni imunolog i istraživač radio je na razvoju inovativnih terapija protiv tumora i različitih virusa. U vreme pandemije korona virusa radi i na istraživanju lekova za COVID-19, a za „Vesti“ kaže da je razvoj leka daleko komplikovaniji proces od razvoja vakcine, pa ne treba uskoro očekivati rezultate na tom polju.
Koliko dugo će trajati korona i sve ono što je prati?
-To niko ne može da proceni. Međutim, uzimajući u obzir rezultate nekoliko vakcina, koje se nalaze u završnoj fazi kliničkih ispitivanja u takozvanoj fazi 3, koja podrazumeva masovnu vakcinaciju dobrovoljaca, mislim da postoji realna šansa da u skorije vreme pandemija bude kontrolisana. To znači da bi vakcinacija mogla da ovu pandemiju svede na epidemiju. Drugim rečima, masovno širenje virusa u celokupnoj populaciji biće zaustavljeno, međutim hotspotovi tj. manji regioni, gde će virus još cirkulisati, ostaće i to iz dva razloga. Prvo, zato što je za masovnu vakcinaciju potrebna proizvodnja ogromne količine vakcina kao i komplikovana logistička podrška koja verovatno neće biti u tako kratkom roku moguća i drugo, zato što će jedan deo populacije uvek odbijati da bude vakcinisan. Prema najnovijim istraživanjima u Nemačkoj, oko 70 odsto ljudi hoće da primi vakcinu dok 30 procenata neće. Dakle, tih 30 odsto ljudi će i dalje širiti virus i korona će nastaviti da cirkuliše među njima.
Vakcina pre leka
Kako je moguće zaštititi se od virusa?
– Postoje dva načina. Jedan je preventivna zaštita ljudi koji nisu inficirani kroz vakcinaciju i drugi je terapeutski, korišćenjem lekova koji mogu da kontrolišu virus u već inficiranim pacijentima i time i sam tok bolesti. Iako je imuni sistem mnogo komplikovanije kontrolisati, uzimajući u obzir da je funkcija našeg imunog sistema da nas štiti od različitih bolesti, ipak je lakše razviti vakcinu jer samo ubacivanje delova virusa u organizam izaziva i njegovu aktivaciju. Kao što je poznato, ta aktivacija vodi do stvaranja antitela u primaocu vakcine koja ga kasnije štite od moguće nove infekcije. U suštini da bismo razvili zaštitu protiv, na primer ovog korona virusa, treba napraviti nešto što liči na virus, ima komponente virusa, ali nije opasno za ljude i aktivira zaštitu, odnosno odbrambeni mehanizam u organizmu. Kao što je poznato, više vakcina koje izazivaju vrlo efikasnu zaštitu nalaze se u poslednjim fazama istraživanja i verovatno će u kratkom vremenu početi da se primenjuju, prvo na grupe sa rizikom, a kasnije i na opštu populaciju. Niko ne može da tvrdi kakva će vakcina biti i koliko će dugo davati zaštitu, ali na osnovu podataka i iskustva naučnika koji se bave ovom problematikom, može se zaključiti da će imunizacija trajati najmanje dve do tri godine. Ako omoguće zaštitu dve-tri godine, onda je to dovoljno vremena za prekidanje pandemije, i kao što je već rečeno, pandemija će biti lokalizovana na epidemijska žarišta. Znači, verovatno će se virus i dalje lokalno širiti ali će vakcina dati vremena da se kroz određeno vreme kontroliše.
Koliko smo daleko od proizvodnje leka protiv virusa korona?
– Vakcina će verovatno biti dostupna u sledećih nekoliko meseci. Ona je već pripremljena kod nekoliko proizvođača i napravljeni su ugovori o isporuci vakcine. Što se tiče lekova ili terapeutskih agenasa ili supstanci, to je daleko komplikovanije. Životni ciklus virusa se odvija unutar naših ćelija. Za proizvodnju novih virusnih čestica unutar naših ćelija, virus koristi proteine i sintetske mehanizme naših ćelija. Prema tome, da biste blokirali proizvodnju virusa pri tome ne oštećujući ćeliju, morate pronaći neki specifični deo koji je karakterističan samo za virus. Takvih delova je međutim veoma malo, a i kad postoje teško je naći lek koji će samo tu delovati. To je moguće, što nam pokazuje nova terapija protiv virusa side koji nije više virus od koga se umire i tretira se upravo terapijom koja blokira samo virusne proteine. Međutim, razvoj tog leka je trajao desetine godina. Iz tih razloga je pronalaženje jednog leka protiv virusa korone mnogo teže nego pronalaženje vakcine. Terapeutskih agenasa ili jednostavno rečeno terapeutskih lekova će biti, ali će njihov razvoj trajati mnogo duže.
Epidemije bile smrtonosnije
Da li je zaista moguće da o virusu korona ništa ili veoma malo znaju i ljudi iz struke?
– Nije tačno da se malo zna o virusu korona. Ovo je prva pandemija korona virusa. Pre nje su bile dve epidemije. Prva u Guang-dong u Kini 2002. godine SARS-CoV1 virusom i druga MERS-Co u Saudijskoj Arabiji 2012. godine. Virusi u te dve epidemije su bili daleko smrtonosniji nego ovaj sadašnji virus korone. Epidemija u Kini je imala 10 odsto smrtnosti, a ona u Saudijskoj Arabiji imala je smrtnost od 30 posto. Oba ta virusa su bila manje infektivna nego ovaj danas, koji ima manju smrtnost ali mnogo veću infektivnost. Smrtnost od korone je 0,1 do 0,3 odsto po poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije. Problem kod virusa korona je da čovek koji je inficiran, iako nema prve simptome, prenosi ga na druge ljude. O ovim virusima se prilično zna. Postojale su čak i naučne publikacije koje su ukazivale da može doći do pojave pandemije. Međutim, čak i izuzimajući prethodno znanje, od decembra od kad je počela pandemija svi su, počev od akademskih institucija, malih firmi do giganata farmaceutske industrije, uložili neviđene napore da istraže ovaj virus. Razlog je što su kompletni društveni sistemi zdravstveni, ekonomski čak i politički počeli da se destabilizuju. Svi pokušavaju da daju svoj doprinos. Nikad u istoriji toliki napor nije se koncentrisao na istraživanje jednog ne samo virusa, nego bilo kakvog izazivača bolesti.
I vi ste radili na proizvodnji leka. Kakvi su rezultati?
– Iako se moja firma ne bavi razvojem terapeutskih agenasa ili lekova kao ni vakcina protiv virusa, po početku pandemije i ja sam pokušao da dam svoj doprinos u borbi protiv pandemije koristeći iskustvo stečeno radeći sa drugim virusima. Naime, napisao sam projekat koji se trenutno nalazi u prekliničkoj fazi ispitivanja i čiji je cilj terapeutski tretman ljudi koji su inficirani virusom i razviju kritične simptome. To je terapeutski lek koji bi na siguran i jednostavan način mogao da blokira produkciju virusa u pacijentima i samim tim pomogao imunom sistemu u eliminaciji virusa i pozitivnom ishodu za pacijente. Vreme će pokazati da li će taj lek, u konkurenciji sa oko 600 drugih koji se trenutno razvijaju, naći svoje mesto u praktičnoj primeni.
Posle osam godina u Helmholc centru prešli ste u firmu Medigene AG.
– Ja sam suosnivač firme Trianta Immunotherapies koju je kupila firma Medigene AG. S obzirom na to da sam ja razvio veliki deo tehnologije kojom se danas bavi firma u kojoj radim, logično je bilo da pređem u Medigene AG. Trenutno sam njen potpredsednik zadužen za tehnologiju i inovacije. Vodim dva tima koji se bave inovacijama i robotikom.
Čekamo odgovore
Ima li mesta teorijama zavere kada je reč o virusu korona?
– Ovaj virus se u odnosu na prethodne SARS-CoV viruse razlikuje prvenstveno u dve tačke. To je mesto za vezivanje za ljudsku ćeliju na vrhu takozvanog spajk proteina koje mu daje daleko efikasnije vezivanje za ćeliju nego bilo kog drugog korona virusa i jedno dodatno malo mesto unutar istog proteina koje mu omogućava daleko efikasniji ulazak u ćeliju i koji ostali korona virusi nemaju. To su esencijalne promene na tom virusu: poboljšano mesto za vezivanje za ćeliju i dodatno mesto da virus ubaci njegov genetski materijal u ćeliju. Odgovor na pitanje da li je virus genetski modifikovan ili ima prirodni izvor u životinjama dobićemo onda kada se pronađe virus koji je identičan sa ovim u nekoj životinji. To do danas nije slučaj. Pronađen je virus u životinjama koji je 96 odsto identičan virusu koji sada postoji, ali još nije pronađen 100 posto identičan virus koji bi potvrdio životinjsko poreklo. Drugo, ukoliko je Institut za virusologiju u Vuhanu radio sve po međunarodnim standardima, onda bi trebalo da dozvoli jednoj međunarodnoj nezavisnoj komisiji da pregleda laboratorijske knjige od nekoliko prethodnih godina i potvrdi isto. Tehnologije za modifikaciju virusa svakako postoje.
Maska je dragocena
– Mada svi znamo i u mnogim zemljama je zakonski propisano nošenje maski, ljudi su umorni od nošenja maski i često izbegavaju da ih nose ili ih stave ispod nosa. Moja poruka je da ljudi treba da nose maske čak i ako postoji mogućnost da se sa njima inficiraju, jer će doza virusa koju prime biti manja i tako će dati vremena imunom sistemu da veoma efikasno eliminiše virus bez pojave onih opasnih simptoma. Interesantno je da je u ovom drugom talasu u odnosu na broj inficiranih, manji broj ljudi koji je dolazio na intenzivnu negu nego ranije. Postavljalo se pitanje zašto je smanjen broj ljudi koji dolaze na intenzivnu negu? Prema mom mišljenju radi se o dozi virusa koji dobiju, jer na početku nisu uopšte nosili maske pa su lako mogli da prenose viruse oko sebe kao i da prime veliku količinu virusa prilikom infekcije. Sada ljudi uglavnom nose maske i doza koju prime i budu inficirani je mnogo manja. To imunom sistemu daje više vremena da eliminiše tu inicijalnu infekciju bez pojave opasnih simptoma – kaže dr Milošević.
Kruševljanin osvojio Nemačku
Dr Slavoljub Milošević je rođen 1969. godine u Kruševcu. Posle završene gimnazije upisao je studije molekularne biologije i fiziologije na Beogradskom univerzitetu. Tri godine je proveo na daljem naučnom usavršavanju na „Ludvig-Maksimilijan“ univerzitetu u Minhenu gde je doktorirao sa najvećom ocenom (magna cum laude). Zatim se zaposlio u Helmholc centru gde je radio osam godina i formirao svoju nezavisnu naučnu grupu koja se bavila istraživanjima u oblasti imunologije. Takođe je radio je u Institutu za imunologiju na Charite univerzitetu u Berlinu. Formirao je svoj istraživački tim koji je dve i po godine vodio u Inovacionom centru za biotehnologiju u Minhenu.
Njegov rad je vodio do razvoja prvi put patentirane metode u terapiji protiv tumora. Sa projektom čiji je cilj bio lečenje pacijenata obolelih od leukemije i autoimunih bolesti inovativnom terapijom antitelima, 2010. godine je dobio prestižnu EXIST nagradu nemačkog Ministarstva za ekonomiju i tehnologiju. Godine 2013. dobio je jednu od najkompetentnijih nemačkih nagrada bavarskog Ministarstva za ekonomiju, infrastrukturu, transport i tehnologiju. Oženjen je, i otac troje dece.
