Italija se suočava sa najdubljom demografskom krizom u svojoj savremenoj istoriji. Prema projekcijama za 2025. godinu, broj novorođenih dostiže rekordno nizak nivo – oko 166.000 beba u prvom polugodištu, što je dodatni pad od 7% u odnosu na prethodnu godinu.
Stopa nataliteta od 1,18 deteta po ženi daleko je ispod potrebnog praga od 2,1 za stabilan broj stanovnika. Ovaj trend traje već 16 godina i ne potiče samo iz ekonomskih teškoća, on je i odraz nesigurnih ugovora, niskih plata, skupljeg života i nedostatka institucionalne podrške porodicama.
Vlada pokušava da odgovori na ono što je u javnosti sve češće nazvano „Bela Kuga“. Proširene su subvencije za jaslice i vrtiće, uvedena je mesečna finansijska podrška, a razmatraju se i dodatne poreske olakšice za mlade parove.
Ipak, mnoge žene ističu da problemi počinju mnogo ranije, na radnom mestu. Trudnicama pod ugovorom u Italiji najčešće se nudi svega šest meseci kombinovanog trudničkog i porodiljskog odsustva – jedan mesec pre termina i pet meseci nakon porođaja. U poređenju sa zemljama gde roditeljsko odsustvo može trajati od godinu dana do dve, ovo ograničenje dodatno odvraća mnoge od odluke da prošire porodicu.
U isto vreme, pad nataliteta nadomešćuje se sve većim oslanjanjem na imigrante – danas svako osmo dete ima stranog roditelja. To pokazuje da Italija više ne obnavlja stanovništvo iznutra. Bez jače i dugoročne podrške mladim porodicama, zemlja rizikuje da ubrzano ostari i izgubi društvenu stabilnost i korene.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Kada mladim parovima u Italiji pomenemo mere podrške porodicama u Srbiji, duže porodiljsko odsustvo, jasnije naknade i dodatne pomoći po rođenju deteta, često ostanu bez reči i mnogi otvoreno priznaju da bi u takvim uslovima lakše osnovali porodicu. Neki čak razmišljaju o preseljenju u Srbiju, gde je podrška roditeljstvu vidljivo jača.
Piše: Stefan Bogdanović
