Američki predsednik Donald Tramp potpisao je 18. decembra 2025. godine izvršni dekret kojim zahteva sletanje astronauta na Mesec do 2028. godine kroz program Artemis, uz izgradnju lunarne baze i nuklearnih reaktora do 2030. privlačeći 50 milijardi dolara privatnih investicija i ukidajući Nacionalni svemirski savet. Ovaj potez je direktan odgovor na kinesku pretnju. Peking planira da Kinezi kroče na Mesec 2030. godine i pokazuje odlučnost Vašingtona da ne dozvoli da Kina preuzme liderstvo u svemiru, dok zapadni kritičari optužuju Trampa za „populizam“ i odlaganje Marsa.
Dekret dolazi odmah posle imenovanja Džareda Ajzakmana za šefa NASA-e, naglašavajući saradnju sa privatnim gigantima poput SpaceX-a. Rok 2028. je ambiciozan, Artemis je planiran za 2027. godinu, ali sa kašnjenjima Starshipa, stručnjaci sumnjaju bez dodatnog budžeta. Tramp odlaže projekat za Mars (Muskova opsesija), fokusirajući se na Mesec i resurse, nauku i odbranu. Ovo je nastavak politike iz prvog mandata, ali sa jačim naglaskom na nuklearnu energiju i komercijalne stanice kao zamenu za ISS.
Dok Kina ubrzano gradi lunarnu stanicu i testira rakete, Tramp šalje jasnu poruku – Amerika neće dozvoliti da svemir postane kineski domen. Kritičari iz liberalnih krugova optužuju ga za „militarizaciju svemira“, ali realnost je da Peking već koristi svemir za špijunažu i dominaciju.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Trampov dekret za Mesec do 2028. godine pokazuje odlučnost da Amerika ne samo da hoće da vrati liderstvo u svemiru, već i otkloni svaku sumnju o istorijskom prioritetu da su prvi ljudi na Mesecu bili Amerikanci 1969. godine, a sada hoće da to ponovo potvrditi pred svetom i kineskom konkurencijom koja cilja 2030. godine. Ulažući u tehnologiju i privatni sektor, Vašington privlači milijarde i postavlja jasne rokove. On smatra da politika moći leži u odlučnosti da se zaštite nacionalni interesi i inspirišu generacije ka zvezdama.
Piše: Stefan Stojanović
