Na Lazarevu subotu, praznik u narodu poznat i kao Vrbica, u hramu Vaskrsenja Gospodnjeg u Frankfurtu bila su dva bogosluženja, pre podne liturgija, potom i večernja molitva sa litijom oko hrama. Služio je otac Simon Turkić uz sasluženje đakona Slađana Marinkovića, ipon đakona Mladenka Žarića i čtečeva Milovana Gvozdenovića i Danila Žarića. Na večernjoj molitvi je bilo malo drugačije i hram je bio pun dece.
– U hramu smo osetili duh koji odavno nije bio tako prisutan. Imali smo veliki broj dečice i taj dečji žamor je uneo posebnu radost kod svih nas odraslih. Sva deca su dobila venčiće od vrbice i zvončiće i time smo potvrdili i osetili ono što piše u Jevanđelju: „Iz usta male dece načinio si sebi hvalu, Gospode.“ I ovde u Frankfurtu iz usta male dece Gospod je načinio sebi hvalu i mi smo zbog toga radosni – rekao nam je otac Simon posle večernje molitve.
Zaista je u hramu na Galusu bilo mnogo roditelja sa decom. Bilo je i onih koji su došli bez potomaka, a među njima mladi bračni par Marica i Goran Krnjaić iz Ober-Rodena. Oni su na putu da postanu roditelji.
– Maričina sestra Milica i zet Bogdan Aćić imaju, hvala bogu, dvoje predivne dece sa kojima provodimo puno vremena. Došli smo pre svega zbog njih, a naravno i zbog toga jer u budućnosti želimo i mi da imamo našu decu i da dolazimo svaki put u što većem broju – rekao nam je Goran Krnjaić.
A Milica i Bogdan Aćić dodaju da su iz Ofenbaha došli jer je Vrbica jedan od najvećih pravoslavnih praznika za decu.
– Mi imamo dvoje mališana, Lazara i Helenu, i želimo da njihovu i našu sreću podelimo sa drugim roditeljima i njihovom decom. Često smo ovde u hramu, ali sada pred naš najveći praznik Vaskrsenje smo malo aktivniji.
Ivona i Nenad Petrović su takođe došli da proslave Vrbicu, a njihova ćerka, malena Sofija, dobila je zvončić i venac.
– Deca su naša sreća i ta sreća je našem Gospodu učinila čast kada je trebalo. Prelepo je ovde večeras videti toliko dece i ona su nam obeležila i ulepšala ovaj praznik svojom grajom. Došli smo sa Sofijom da vidi druge mališane kako se i oni raduju ovom prazniku – rekao nam je Nenad Petrović.
Odmalena uče običaje
Aleksandra i mali Taradin Dimitrijević i Tamara Perić i njeni sinovi Aleksandar i Miloš su svi zajedno došli na Vrbicu:
– Došle smo da zajedno sa našom decom provedemo ovaj praznik u crkvi i da sinovi vide od malih nogu naše običaje. Imamo utisak da im se danas baš dopalo, mislim čak i više nego drugim praznicima. Verovatno je prisustvo druge dece za njih jedan lep doživljaj – kaže Aleksandra.
Kao u Novom Sadu
– Suprug Sebastijan, sin Matija i ja smo zbog Vrbice ovde jer je to dečji crkveni praznik i najveća radost za mališane. U Novom Sadu smo uvek išli u crkvu u kojoj sam i pevala u crkvenom horu, a sada smo ovde nastavili. Odmalena sam tako vaspitavana u kući i sad imamo dete za koje smatramo da isto treba da nauči. Puno mi je srce kada vidim da ima mnogo našeg naroda i ne vidim razliku u crkvi između Novog Sada i Frankfurta. Matiji se dopalo, ali je on već navikao da dolazi u crkvu – rekla nam je Duška Bulik iz Frankfurta.
Krsna slava Čarapića
U hramu je osveštano nekoliko slavskih kolača jer je Lazareva subota i krsna slava nekim porodicama. Istina, ne tako česta među srpskim pravoslavnim vernicima, ali među onima koji slave ovaj praznik je i porodica Čarapić, Miroslav i Ankica, i njihovi naslednici, ćerka Biljana i sin Danilo.
– Poreklom sam iz Goražda, a supruga iz Bijeljine. Lazareva subota se u mojoj porodici oduvek slavila. Ja sam je 2005. godine preuzeo od svoga oca koji se zvao Risto i od tada je redovno slavimo i ovde u Frankfurtu. Osveštali smo kolač u našoj crkvi i slavu ćemo proslaviti sa prijateljima u stanu – govori Miroslav Čarapić dok se spremaju za povratak kako bi sve pripremili za dolazak gostiju.
