U selu Brižina kod Bugojna, gde danas tišina prekriva napuštene kuće i puste njive, niče prvi spomenik u bivšoj Jugoslaviji posvećen srpskoj deci ubijenoj tokom Drugog svetskog rata. Na ovom jezivom mestu 20. aprila 1942. godine ustaške snage spalile su 86 nevinih civila, među kojima je bilo 46 dece, uključujući bebe starosti svega nekoliko dana. Njihov smeh, snovi i detinjstvo nasilno su prekinuti, a sećanje na njih prekrio je plamen i dim, tragedija koja je zauvek obeležila ovaj kraj.
Unutrašnji zidovi kapele, dimenzija osam puta četiri metra, neće krasiti freske već će biti uklesana imena više od 500 srpske dece mlađe od 16 godina ubijene u Kupresu, Bugojnu i Donjem Vakufu. Svako ime nosi priču, datum rođenja, mesto stradanja – mali životi koji su nasilno prekinuti, čije su porodice izbrisane, a svet je okrenuo glavu.
Inicijativa za izgradnju potekla je od parohijskog sveštenika Slaviše Đurića i Fondacije „Zaboravljeni korijeni”, uz podršku Srba iz matičnog kraja i dijaspore širom sveta. Dragan Radović, osnivač fondacije ističe: „Ovo nije samo kapela, ovo je glas nevinih koji više ne mogu da govore, opomena i svetionik da svet ne zaboravi. Njihovi životi su prekinuti, ali ovde ostaju večni.”
Danas, dok kapela niče u tišini napuštenog sela, sećanje na spaljene bebe i decu od pet godina, na majke i očeve koje je rat osakatio za život, odzvanja kroz vreme. Ova kapela nije samo kamen i zid, ona je emocija, bol, sećanje i molitva, glas onih koji su previše rano otišli i opomena da se takva tragedija više nikada ne ponovi.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ova tragična priča ne govori samo o prošlosti, ona je opomena za budućnost. Njihovi izgubljeni životi, neizbrisani u kamenoj kapeli, podsećaju nas na cenu mržnje i nasilja, ali i na snagu sećanja i solidarnosti. Poruka koju šaljemo svetu jeste jasna – nikada ne smemo zaboraviti nevine žrtve, moramo braniti humanost i čuvati sećanje na one koji nisu mogli da dožive život.
Piše: Stefan Bogdanović
