Ovakve alergije jesu retke, ali se teško dijagnostikuju.
Vaš pas stalno kašlje, grebe se i liže šape, a vi se pitate šta to uzrokuje. Alergije na hranu, polen ili buve su često prva pomisao u takvim situacijama, ali postoji li šansa da je vaš pas alergičan na drugog psa u domaćinstvu? Iako je takva alergija teoretski moguća, izuzetno je retka i teška za dijagnostikovanje, piše Parade Pets.
Veterinari objašnjavaju da psi, za razliku od mačaka, nemaju jake alergene. Potencijalni okidači za alergijsku reakciju mogu biti perut, pljuvačka ili urin drugog psa, ali ovi alergeni su slabi.
Zbog toga, standardni testovi na alergiju, koji uključuju polen, buđ, grinje i buve, uopšte ne uzimaju pse u obzir kao izvor alergena. U nekim slučajevima, ako su svi rezultati negativni, a pas i dalje pokazuje simptome, veterinari će čak proveriti i alergije na mačke.
Koji su simptomi alergije na drugog psa?
Prepoznavanje simptoma nije lako jer su veoma slični drugim vrstama alergija. Najčešći znak je intenzivan svrab kože, zbog čega pas stalno grebe, grize ili liže šape, posebno između prstiju. Neki psi takođe razvijaju sekundarnu upalu ušnih kanala.
Ređi simptomi uključuju promene na koži, curenje iz nosa, pa čak i digestivne poremećaje poput povraćanja i dijareje. Međutim, kada se posumnja na alergiju na drugog kućnog ljubimca, svrab i grebanje su gotovo uvek prvi i najizraženiji znak.
Standardni testovi ne pokrivaju ovu vrstu alergije, pa bi postupak bio veoma komplikovan i skup. Bilo bi potrebno prikupiti uzorke alergena (perut, pljuvačka) od drugog psa u domaćinstvu i pripremiti poseban rastvor za testiranje. Zbog složenosti i visokih troškova, vlasnici se retko odlučuju na ovaj korak.
Kako se leči ova vrsta alergije?
Jedini potencijalni lek za alergije je imunoterapija, odnosno injekcije alergena. Nakon što se testom krvi ili kože utvrdi tačan uzrok alergije, psu se daju injekcije koje postepeno treniraju njegov imuni sistem da ne reaguje na alergen. Cilj je smanjenje svraba i drugih simptoma.
Iako nije uvek moguće izlečiti alergije, većini pasa se može pomoći raznim terapijama. To uključuje antihistaminike, kortikosteroide, imunosupresore ili moderne lekove u obliku injekcija.
Postoji i niz prirodnih tretmana koji mogu ublažiti simptome, kao što je dodavanje omega-3 masnih kiselina u ishranu, upotreba kokosovog ulja, probiotika i redovne kupke koje uklanjaju alergene sa kože.
Da li se isplati ulagati u testiranje i imunoterapiju?
Većina pasa sa atopijskim alergijama je zapravo alergična na uobičajene okidače kao što su polen, grinje ili buve. Ako standardni tretmani, kao što su specijalni šamponi ili antihistaminici, ne deluju, testiranje i imunoterapija postaju jedina preostala opcija.
Veterinari preporučuju prvo analizu krvi, jer je manje invazivna i može otkriti najčešće alergene. Ako simptomi potraju, sledeći korak je upućivanje kod veterinarskog dermatologa ili test kože u specijalizovanoj klinici.
