Punih 16 godina Jovica Stevanović vozi gradski autobus u Minhenu, a pandemija virusa korona donela je i u njegovom poslu mnogo toga što do sada nije postojalo. Radeći posao u kome se i u izmenjenim uslovima kontakt sa mnogo ljudi svakodnevno podrazumeva, nekoliko njegovih kolega se zarazilo virusom korona, neki su još bolesni, neki ozdravili, a čuo je i za jedan smrtni slučaj među vozačima.
Ovaj korpulentni Majevičanin kaže da su za sada svi njegovi najbliži dobro i zdravo, a da on „jede, pije i čuva se“, ali čuva i ljude oko sebe. U prvom redu to se odnosi na putnike na gradskim autobuskim linijama tokom rada u tri smene, pa i za vreme policijskog časa u Minhenu koji traje od 21 do 5 sati.
– Vozim autobus na skoro svim gradskim linijama i do sada sam bio na dve trećine linija autobuskog saobraćaja u Minhenu. Ranije sam bio zaštićen od direktnog kontakta sa putnicima tako što nisu mogli da ulaze i izlaze na prva vrata u autobusu. Sada je tu dodatna zaštita u obliku staklenog zida. Maska na licu za vozača nije obavezna, ali ko od nas želi može da je stavi. Obaveza je vozača da vodi računa da svaki prozor u autobusu bude otvoren nekoliko centimetara, kao i otvor na krovu. Vozač mora takođe da tokom vožnje ima otvoren prozor najmanje pet centimetara. Kada stojim na stanici čekajući putnike, obavezno sva vrata na autobusu moraju da budu širomotvorena radi provetravanja – priča nam Jovica.
Posle završene vožnje autobus ide na čišćenje i dezinfekciju. Sve ovo kontroliše gradska inspekcija i u slučaju da se nešto od obaveza ne ispoštuje, kazna je 180 evra!
– Moram da kažem da ja do sada nikad nisam platio nikakvu kaznu a vozim 16 godina gradski autobus – s ponosom ističe naš sagovornik.
Vožnja autobusa, bilo da je reč o „običnom“, „duplaku“ ili onom sa „harmonikom“, čija dužina ide do 19, pa i 24 metra, nije nimalo jednostavan posao, pogotovo u zimskim uslovima uz činjenicu da se na gradskoj liniji najčešće sve svodi na „kreni-stani-kreni“. Tokom jedne smene Stevanović atobusom pređe od 50 do čak 150 kilometara, zavisno od linije na kojoj vozi. To mu ne pada teško, jer radi posao koji voli i poštuje. Iskustava sa putnicima ima mnogo, ali je rešio da pomene nešto što je u ovom trenutku najaktuelnije.
– Mi vozači ne moramo da kontrolišemo da li putnici ulaze u autobus sa maskom na licu, niti da ih opominjemo ako masku nemaju. To putnici regulišu između sebe, jer onog ko uđe u autobus bez maske odmah opominju i traže da stavi masku na lice. Oni ne čekaju da eventualno kontrola to učini i nama je to olakšica. Uverio sam se više puta da taj „sistem“ vrlo dobro funkcioniše – kroz smeh kaže Stevanović.
Slavili pet dana
Ovaj period godine je i vreme praznika i slava i prvi put se praznici i slave obeležavaju na do sada nezabeležen način.
– Za Novu 2021. godinu sam radio i bio tu noć za volanom. Naš Božić sam proveo sa porodicom i proslavili smo ga kako smo to radili i u zavičaju – uz praseće i jagnjeće pečenje. Kako je moja krsna slava Sveti Jovan i slavu obeležavamo prema uslovima koji vladaju u društvu. Bio nam je sveštenik da očita molitvu i osvešta slavski kolač i žito. Kako je moja porodica nešto brojnija, imam decu i unuke, zajedno sa prijateljima u užem krugu slavili smo skoro pet dana da bi se izbeglo okupljanje u većem broju – objašnjava Jovica Stevanović.
Dedovina nije na prodaju
Jovica Stevanović kaže da u zavičaju nije bio od proleća prošle godine, ali se nada da će ove godine biti bolje jer je uveren da će svet pobediti koronu. On jedva čeka priliku da otputuje u zavičaj na Majevicu, selo Priboj i u Brčko.
U rodnm selu Priboj na Majevici deda mu je ostavio staru kuću i dao amanet da je održava. Zato je Jovica rešio da polako ulaže novac i zgradu renovira kako bi joj pre nego što ode u penziju vratio nekadašnji izgled.
– Nizašta na svetu ne bih prodao dedovinu, pogotovo što je deda za života meni ostavio zadatak da rodnu kuću ne rušim i ne prodajem. Zato je sa velikim zadovoljstvom sređujem, jer odatle sam i ja ponikao i krenuo u život – ističe Stevanović i dodaje da u Brčkom ima svoju kuću, a u drugoj pored njegove žive njegova majka i sestra.
