Austrijska neutralnost nije samo pravna formulacija iz 1955. godine, već stub identiteta države i razlog što se Beč decenijama doživljava kao ostrvo mira u nemirnoj Evropi. Upravo taj stub danas se trese pred ambicijama Evropske narodne partije (EPP) koja pod parolom „bezbednosne integracije“ gura projekat pretvaranja Evropske unije u faktički vojni savez.
Poslanica FPÖ Petra Šteger upozorava da bi ovakav scenario značio da austrijski vojnici ubuduće mogu biti slati u misije koje nemaju nikakve veze sa nacionalnim interesom, već sa geopolitičkim avanturama briselske birokratije. Time se ne krši samo duh neutralnosti, već direktno zadire u austrijski Ustav, a odluke o ratu i miru prenose se iz Beča u centre moći koje građani Austrije ne kontrolišu.
Dok EPP govori o „evropskoj solidarnosti“, brojevi su neumoljivi istraživanja pokazuju da jasna većina stanovništva želi da zadrži neutralnost i odbija ulazak u bilo kakav vojni blok. Upravo na toj većini FPÖ gradi svoj stav – partija insistira da se glas građana ne sme pregaziti iza zatvorenih briselskih vrata, niti sakriti iza tehničkih formulacija novih ugovora.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ako se volja većine svesno ignoriše, a ustavne garancije neutralnosti pokušaju zaobići političkim inženjeringom, onda to više nije evropska demokratija, već projekat pritiska. U takvim okolnostima dosledno upozorenje FPÖ deluje kao poslednja crvena linija odbrane austrijske neutralnosti. Njihova upozorenja da se iz Brisela širi militarizovani model Evropske unije ne mogu se olako odbaciti kao „populizam“, već kao glas koji podseća da pravo na mirno odlučivanje o sopstvenoj sudbini pripada pre svega – austrijskim građanima.
Piše: Nina Stojanović
