Srpski klub Berlin, potrudio se da na Dan žena, damama uz ružu i čašu šampanjca ponudi domaću kafansku muziku bez elektronskih pomagala. Balkan boem bend je umeo da starim srpskim i makedonskim pesmama gostima dotakne dušu, a u pravo vreme atmosferu podigne kolom.
Borivoje Lončarević, predsednik kluba bio je sve vreme uz goste, bilo da donese piće ili da povede kolo. Ističe da je na ovoj proslavi bilo više zainteresovanih za folklor i to različitih generacija. Lončarević smatra da je dobro što uvek ima onih koji dođu prvi put na proslave Srpskog kluba Berlin, a neki potom postanu i članovi kluba.
Među novim članovima kluba je i Siniša Milojević. On je dve godine u Berlinu, tek odnedavno sa kompletnom familijom, i još vek u fazi upoznavanja mesta gde se okupljaju Srbi. Milojevići su prethodno živeli u Australiji, Južnoj Africi i Engleskoj.
– U ovom klubu smo redovno prethodnih mesec-dva. Klub smo našli preko interneta i onda smo naše dve ćerke upisali na folklor. A ovo je prva zabava kojoj prisustvujemo u Berlinu. Lepo nam je kao i svuda gde žive naši ljudi, meni to baš odgovara. Ovde je opušteno čemu doprinosi i prijatna muzika. Ja sam već dve godine u Berlinu, a supruga i ćerke su došle u junu. Pre toga smo živeli u Banjaluci, a supruga i ja smo iz Šamca. Ovo nam nije prvo inostranstvo, pa se susrećemo sa problemima koje smo već više puta savladali. Posle Šamca, najpre smo živeli u Australiji, zatim Južnoj Africi i u Engleskoj. Ćerke Tina i Ena idu u školu i još uvek su u fazi učenja jezika. Nadamo se da će brzo savladati jezičke barijere. Imamo još poznanika ovde u Berlinu, koji su iz Srbije ili Republike Srpske, a imam ih i među kolegama na poslu. Redovno dovodimo ćerke ovde na probe folklora, pa i tu upoznamo dosta naših ljudi. Kada već više nismo na drugim kontinentima, gledamo da iskoristimo svaku priliku i odemo do Šamca svaka dva-tri meseca. Meni se radije boravi u Šamcu, ali ćerke više vole Banjaluku, jer su tamo išle u školu i imaju puno drugarica i drugara – priča nam Siniša.
Njegova supruga Danijela dodaje da je fino na zabavi Srpskog kluba.
– Bilo bi i bolje da je još više mladih. Sve u svemu, za sada nam je dobro u Berlinu, upoznajemo grad i dalje jer smo kratko ovde. Imamo već neki krug prijatelja, i nadam se da će vremenom biti mnogo veći. Eto, živeli smo i na drugim kontinentima, ali najbolji provod je u Banjaluci. Mnogi svetski gradovi joj uopšte ne mogu prići. U Australiji je puno naših ljudi, imali smo mnogo prijatelja i intenzivno se družili, dok smo živeli u Melburnu. Tamo ima naših klubova, kafića i diskoteka u velikom broju. Imali smo lepo iskustvo u Johanezburgu, koje se tiče pre svega životnog standarda i klime, ali nismo imali mogućnosti da posećujemo neke naše klubove, jer su deca još bila mala – priča Danijela.
Trinaestogodišnja Tina Milojević kaže da joj se sviđa u Berlinu i da već ima dosta drugarica i drugara, a jedanaestogodišnja sestra Ena to potvrđuje.
Vukica Rosić je neumorna kada su proslave u pitanju. Veče pre ove zabave do jutra je prodavala kolače u Zlatnom opanku, povremeno se i u kolo hvatala, a samo nekoliko sati kasnije bila je na proslavi 8. marta u Srpskom klubu Berlin.
– Ovde sam i inače planirala da dođem, sa prijateljicom Snežom. Atmosfera je zaista odlična, i oni koji nisu došli, mnogo su propustili. Posao mi ne dozvoljava da češće dolazim, ali kad imam vremena, tu sam.
Njena drugarica Snežana Karsten je još dodala:
– Veoma je lepo na proslavi, a pogotovo muzika koju izvodi Balkan boem bend, orkestar koji rado slušamo i na drugim mestima. Družimo se sa nekoliko porodica intenzivno, a imamo i mnogo prijatelja. U Berlinu sam već 31 godinu, i sinovi Aleksandar (21) i Stefan (19) su već odrasli.
Dobro je što smo došle
Silvana Kostić je potpuno uverena da ovu proslavu nikako nije trebalo da propusti.
– Odlično je što se sam ovde sa prijateljicama. Mnogo nam se dopada, opušteno je, atmosfera je odlična uz ovako dobru muziku. U Berlinu sam od svoje pete godine. Radim u savetovalištu za migrante u Krojcbergu, i to sa migrantima iz cele bivše Jugoslavije. Naši ljudi se suočavaju sa različitim problemima. Ima dosta takozvanih naših starosedelaca, koji su dugo u Berlinu, sada već i na pragu osme decenije, ali još nisu naučili nemački. Prethodnih godina, imamo i puno novih. Roditelji su mi iz Srbije i Hrvatske, otac iz Trstenika, a majka iz Zadra. Nisam toliko prisutna u našim klubovima, ali sada smo se odvažile da ovde u Srpskom klubu krenemo da igramo folklor. Počinjemo sledeće nedelje. Imam dva sina, od 24 i 34 godine i oni imaju naviku koja je rasprostranjena u Srbiji, da još žive sa majkom – u šali dodaje Silvana.
Poljak među Srbima
Na prodaji rakije i ostalih pića angažovao se jedan Poljak, Jacek Šuhovic, koji perfektno govori srpski, a pridružila mu se i zemljakinja Barbara Rudolf. Uz njih je za fotografisanje stao i uvek dobro raspoloženi Borivoj – Paja Petrović.
Jacek kaže da se već tri nedelje angažuje u klubu, preko prijatelja Pavela Šepraka.
– Srpski sam naučio od mnogo dobrih prijatelja Srba, sa kojima sam se intenzivno družio. Živeo sam još u Poljskoj i u Španiji, a najviše ovde u Berlinu. U Španiji sam radio kao bodigard u diskoteci i tamo upoznao srpskog fudbalera Gorana Drulića, koji je igrao za Real iz Saragose. Obradovao se što je mogao sa mnom da priča srpski, veoma mi je drag prijatelj i to poznanstvo mi mnogo znači – priča nam Jacek.
Barbara Rudolf nema dilemu, kada su srpske proslave u pitanju.
– Super je ovde, iako sam prvi put. Inače, uvek kada Srbi nešto u Berlinu organizuju, veoma je zabavno. Muzika je fenomenalna – potvrdila je Barbara.
Dobar izbor pesama
Atmosferom na zabavi oduševljena je i Zvjezdana Skrobonja.
– Odlično nam je ovde, grupu Balkan boem bend veoma volim, a posebno mi se sviđa njihov izbor pesama. Inače, mnogo više volim zabavnu muziku. Nisam baš često prisutna u klubovima, dođem samo jedanom u dve godine. U Berlinu sam već 30 godina. Sa prvim počecima rata, došli smo ovde, iz Skradina kod Šibenika. Radim kao pedagog u Domu za beskućnike, gde lako završe i oni koji na vreme ne plaćaju stanarinu, neretko i sa svojom decom. Ja se brinem za njihovo psihičko zdravlje, a u tu svrhu sa njima pravim i pozorišne predstave. Imam dve ćerke Vanju i Anastasiju, koje imaju 22 i 20 godina. Starija studira, i planira da nastavi studije u Rimu, a mlađa još razmišlja na koji će fakultet. Moja majka živi u Somboru, pa kada možemo, odemo do nje – saopštila nam je Zvjezdana.
Mileva dovela komšije
Mileva Štube ne propušta nijednu manifestaciju u Srpskom klubu Berlin, a sada je dovela i komšije, da im se pohvali našom kulturom i kuhinjom.
– Dođem u Srpski klub kada god mogu, a danas je naročito lepa atmosfera. Ovoga puta pozvala sam i komšije, ali ne iz zgrade već one sa kojima ima baštu do bašte.
Njen komšija, Endi Rigelski kaže da Milevu poznaju desetak godina.
– O Srbiji i Republici Srpskoj nam je uvek toliko lepo pričala, da nismo mogli da odolimo, morali smo da dođemo i prisustvujemo jednoj proslavi. Veoma nam je prijatno ovde, atmosfera je dobra, kao i muzika.
Endijeva devojka, Melani Vojke, sa kojom nije u braku, iako imaju već četvoro dece, dodaje:
– Sa Milevom se često družimo, ali uvek preko ograde naših bašta, a sad je jako prijatno da ograde između nas nema. Ovo je prilika da prvi put upoznamo sa srpskom kuhinjom i hranom, koja je veoma ukusna, a muziku je zanimljivo slušati.
Endi i Melani su na proslavu doveli njihovo četvoro dece, blizance Robina i Evelin, i nešto mlađe, takođe bliznakinje, Emili i Lili.
