Dok većina gradova božićnu rasvetu koriste kao ukras i deo praznične atmosfere, Ljubljana je javni prostor pretvorila u demonstraciju ideje koja izlazi iz okvira dekoracije. Više od 30 kilometara svetlosnih instalacija ne zaustavlja se na estetici, već ulazi u prikaz nastanka života. Iznad ulica lebde spermatozoidi i jajne ćelije, da bi se niz završio embrionom i pulsirajućim srcem.
Božić u toj slici kao praznik gura se u stranu. Religijska simbolika nestaje, a zamenjuje je kvazinaučni spektakl. Posle prikaza nastanka života kroz spermatozoide, DNK i embrion, božićna dekoracija se nastavlja motivima svemira. Na susednim ulicama pojavljuju se planete, sunce i galaksije. Takav niz motiva sa božićnom tematikom praznika nema nikakve suštinske veze i deluje kao namerno udaljavanje od onoga što bi božićna rasveta uopšte trebalo da predstavlja.
Ljubljana se predstavlja kao grad otvorenosti i savremenosti, ali ta otvorenost ne ostavlja mnogo prostora za distancu. Božićna rasveta ovde ne okuplja, već zbunjuje, jer briše granicu između prazničnog ukrasa i sadržaja koji sa praznikom nema jasnu vezu.
Na društvenim mrežama Ljubljana je sa ovakvim božićnim dekoracijama brzo postala predmet podsmeha i komentara, prava urbana šala koja se deli, lajkuje i prepričava više kao bizarna atrakcija nego kao praznični ukras. Sve to dodatno otvara pitanje da li je namera bila svesno udaljavanje od tradicionalnih božićnih motiva i ulazak u neki drugačiji, eksperimentalni i za mnoge prilično čudan pravac, koji sa prazničnim duhom ima malo zajedničkog.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Za razliku od Ljubljane, Beograd i većina gradova u Srbiji ostali su u okvirima klasične božićne atmosfere. Kišobrani postavljeni u Knez Mihailovoj ulici izazvali su komentare pojedinaca, ali su ostali u domenu zimskog ambijenta i praznične simbolike. Takvu dekoraciju ipak je znatno lakše objasniti detetu nego prizore koji su tokom Božića ponuđeni u Ljubljani.
Piše: Stefan Bogdanović
