Beogradska preduzetnica Dragana Vukajlović Krstović (38) bila je neko ko nije mogao da zamisli da živi igde drugde osim u Srbiji, a onda ju je život demantovao i evo je u Berlinu, gde priprema drugu knjigu za decu dok uči nemački jezik kroz komunikaciju s Nemcima, a u pauzama pravi domaću čokoladu i palačinke, pa se „bije“ s ćerkom i sinom oko njih.
– Odluka o promeni države ne donosi se preko noći, posebno kad nisu finansije te koje vas teraju na odlazak. Teško je bilo preseći i ostaviti lagodan život, menjati ga za nešto neizvesno. Imali smo trenutke patnje za Beogradom i našom porodicom koja je ostala tamo, a ove posebno jer zbog pandemije nismo dugo mogli da odemo u Srbiju. Srećom, postoji internet – počinje Dragana priču za „Vesti“ kako je i zašto rešila da Novi Beograd zameni Berlinom gde će uskoro proslaviti godinu dana življenja.
Odmah posle studija (Visoka škola elektrotehnike i računarstva), Dragana je počela da radi u industriji za koju se školovala, dobro je zarađivala i suprug i ona su izgradili svet u kome su lepo živeli.
– Od nekoga ko je pričao da nikada neće otići iz Srbije došla sam do ovog iskustva koje nas tera da koristimo sve što znamo, da se dovijamo na razne načine (prvenstveno zbog nedovoljnog poznavanja jezika), da nastavimo da učimo i da se razvijamo na svim nivoima – kaže i šeretski dodaje: – A konačno sam postala tetka iz Nemačke.
Gastarbajteri početnici
Novi, neplanirani život počeo je pre dve godine kada je Draganin suprug Boris dobio zanimljivu ponudu iz Berlina od jedne internacionalne kompanije. Odluka je doneta, on je otišao, a Dragana i deca su mu se pridružili pet meseci kasnije.
– Mislim da smo se snašli bolje nego što sam očekivala. Berlin je odličan grad za „početnike gastarbajtere“ jer mnogo toga možete završiti i na engleskom jeziku, za razliku od drugih gradova Nemačke – dodaje.
Jezičku barijeru Dragana je delimično preskočila završivši početni kurs nemačkog pre odlaska. I sin je išao na časove jezika dok su čekali vizu, ali je za decu svakako bila velika promena kad su krenuli u nemačku školu i vrtić. Ideja im je, objašnjava, da deca što pre nauče jezik.
– Kod kuće pričamo isključivo srpski, čitamo i gledamo obrazovne programe na srpskom. „Na slovo, na slovo“ baš vole da gledaju i skupljaju fore. U Berlinu postoje srpske škole u kojima se časovi održavaju jednom nedeljno, tako da to u jednom trenutku može biti dodatno obrazovanje i, možda još važnije, novo društvo istog porekla – navodi Dragana.
Dodatna zavrzlama za sedmogodišnjeg Petra bilo je to što je u Beograd krenuo u prvi razred, pa da se usred godine prebacio na nemački sistem.
– Najteže od svega bilo je pripremiti se za opciju da će deca patiti. Ali, nisu patila! Ćerka Nera (3) bila je mala da bi shvatila šta se dešava, a sa sinom smo mnogo pričali i pripremali ga na sve moguće probleme i kako da se ponaša u skladu s njima. Iznenadio nas je snalaženjem u celoj ovoj situaciji. Iako i dalje dete, pokazao je visok nivo razumevanja i samopouzdanja. Deci je najpotrebnije da je porodica uz njih, šta god da je u pitanju, i oni će plivati slobodno – ubeđena je višegodišnja preduzetnica u oblasti onlajn medija.
Po vokaciji IT stručnjak, slučajno je ušla u svet dečjih knjiga, a onda namerno napravila malu pauzu – tokom planiranja selidbe psihički se pripremila da će svoje poslovanje neko vreme podrediti novom životu i prilagođavanju.
– Sad kad se sve postavilo na mesto, polako se vraćam svom poslu. Za početak, u izradi su ilustracije za drugu knjigu, koju imam u planu da objavim do Nove godine – najavljuje naša sagovornica.
Nisam stranac
Dok muž radi, a deca su na svom „poslu“, Dragana sprema slatkiše i dalje uči nemački, usavršava engleski i pohađa IT kurseve kako bi se lakše vratila u tu industriju. I uživa u Berlinu.
– Nema ogromne razlike između Berlina i Beograda. Jedina razlika koja mi prija je vidna opuštenost kod ljudi. Većina je nasmejana i raspoložena, nema gledanja ispod oka i mrštenja. Oduševljavaju me njihovi predivni dečji parkovi. Puni su peska, a deci je lepše, lakše i zdravije da hodaju bosa dok se igraju. Berlin je prepun i uređenih jezera sa plažama, predivnih muzeja, istorijski značajnih mesta tako da vam u njemu ne može biti dosadno – nabraja Dragana čime ju je osvojio ovaj grad.
Ipak, postoji nešto što Srbija ima, a Nemačka ne.
– Nema moju sestru i sestričine. Sve ostalo se lako nadomesti. Ili kupi u turskim radnjama – kaže kroz smeh.
Presrećna je što u gradu upoznaje sve više Srba, među kojima ima veoma kvalitetnih ljudi.
– To su uglavnom visokoobrazovani ljudi koji su došli ovde gde mogu da realizuju sve svoje ambicije. Nedavno sam bila na Berlinskim književnim susretima, gde se okupljaju ljudi sa Balkana. Tu vidite koliko svi imamo različite priče, ali slična razmišljanja o budućnosti.
Upravo zbog starih, ali i novih drugara, koji su im pomagali informacijama i savetima, ne oseća se kao stranac.
– Svakako ima izazovnih situacija, koje zahtevaju visok nivo znanja jezika i vrate vas u realnost, pa shvatite gde se nalazite. Ali kad imate porodicu i ljude koji vas podržavaju, prava tuđina ne postoji.
A budućnost, penzija u Srbiji?
– Moja želja je da budem uz decu i kasnije blizu njih, gde god to bilo. Sad kad sam prvi put otišla iz svoje zemlje čini me srećnom da znam da u Beograd uvek možemo da se vratimo.
Poreklo mora da se zna
Sin Petar (7) zna da čita i piše ćirilicu, a Dragana ističe da im je vrlo važno da „deca budu svesna ko su i odakle su i da vrednuju taj deo sebe“.
– Tokom našeg Božića, koji smo prvi put proslavili ovde ove godine, shvatila sam zašto Srbi postaju veći Srbi van svoje zemlje. Kad ste u svojoj zemlji, sve se podrazumeva, svaki praznik i svi običaji. Kad ste negde drugde, počinjete da naglašavate sve ono što je bilo obično jer više nije uobičajeno i tada je deci lakše da zaborave svoje korene. Zato nastaje prenaglašavanje, zbog sebe i toga ko ste u svojoj srži – zaključuje ona.
Priručnik za odrastanje
Draganina želja je da sve knjige koje napiše budu, kao njen književni prvenac „Putujte sa Pijem“, zabavni priručnici za pravilnije odrastanje, da čitajući njene basne deca nauče da se pravilno ophode prema drugima, prema prirodi, ali najpre prema sebi.
– Druga knjiga obrađuje određene karakteristike ili ponašanja zbog kojih im se druga deca podsmevaju i zadirkuju ih, a koja im utiču na samopouzdanje. Ideja nove knjige jeste da približi deci svu nejednakost među njima i da im ukaže da je svako vredan na svoj način. Ili, prikazano kroz životinjske likove, kako svako ima neku svoju supermoć. U skladu s tim, radni naziv knjige je „Vuk Pi i supermoći“.
Sad imamo more
Krstovići vikende mahom koriste da upoznaju Nemačku.
– Ovo je zemlja prepuna prirodnih lepota. Nadam se da ćemo uspeti da obiđemo makar dobar deo nje, ako ne i celu. Ima i izlaz na more, Baltičko. To je još jedno iskustvo koje sam dobila dolaskom ovde. Realno, zašto bih ikad iz Srbije išla na Baltičko more pored svih drugih letnjih destinacija – retorički se pita uvek nasmejana Dragana.
