Radnici u žutim prslucima privode kraju radove na fasadi stare zgrade u austrijskom gradu Braunau na Inu, gde je 1889. godine rođen Adolf Hitler. Pretvaraju je u policijsku stanicu sa ciljem da se neutrališe njena simbolika i spreči hodočašće neonacista. Kako prenosi austrijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova, renoviranje započeto 2023. godine ulazi u završnu fazu, a troškovi su narasli na oko 20 miliona evra (oko 24 miliona dolara), što je izazvalo kontroverze zbog visokih izdataka i podeljenih reakcija meštana, dok će zgrada služiti i za obuku policije iz oblasti ljudskih prava.
Zgrada iz 17. veka u kojoj je Hitlerova porodica živela samo kratko, godinama je bila predmet rasprava u Austriji. Država je izvršila eksproprijaciju 2016. godine od privatne vlasnice, a nakon sudskih sporova i preporuka ekspertske komisije, 2019. odlučeno je da se pretvori u policijsku stanicu kako bi se simbolično suprotstavili fašizmu. Kako izveštava „SCMP“, radovi uključuju arhitektonske promene, uključujući podzemnu garažu i statičko ojačavanje, a ispred zgrade i dalje stoji spomen-kamen sa natpisom: „Za mir, slobodu i demokratiju – Nikada više fašizam – Milioni mrtvih opominju“, postavljen 1989. godine od kamena iz Mauthauzena.
Troškovi su prvobitno procenjeni na pet miliona evra, ali su kasnije narasli na oko 20 miliona evra zbog inflacije, dodatnih radova i opremanja, što je izazvalo kritike da se previše troši na „običnu“ policijsku stanicu. Prema izveštajima koje prenosi AFP (objavljenim i u drugim medijima), meštani Braunaua ovo vide kao „mač sa dve oštrice“ – jedni podržavaju ideju da se spreči ekstremistički turizam, dok drugi smatraju da se time briše istorija umesto da se sa njom suoči, pa predlažu alternative poput muzeja ili memorijalnog centra. Predaja objekta planirana je za kraj marta, a useljenje tokom drugog kvartala 2026. godine.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovakvo rešenje ne deluje kao istinsko suočavanje sa zlom nasleđa nacizma, već kao njegovo administrativno „prepakivanje“. Umesto da je zgrada kao simbol najmračnijeg poglavlja evropske istorije, uklonjena odmah posle rata, ona je decenijama ostavljena da traje, a danas joj se kroz skupu obnovu i statičko ojačavanje praktično produžava vek. Time se pod izgovorom neutralizacije simbolike, zapravo čuva objekat koji je odavno morao da izgubi svaki potencijal buduće mitologizacije.
Ako već nije srušena, jedina moralno dosledna namena morala bi da bude memorijalni prostor posvećen žrtvama nacizma, sa jasnim istorijskim okvirom. Sve druge „alternative“, posebno one koje zgradu funkcionalno obnavljaju i dugoročno konzerviraju, ostavljaju prostor za sumnju da se pod plaštom državne manipulacije čuva mesto koje sutra može ponovo postati tačka okupljanja ekstremista. U tome mnogi vide duboko podmuklu logiku – ne rešava se problem simbola, već se simbol održava u životu.
Piše: Nina Stojanović
