Iako se Austrija već godinama žali na hronični nedostatak kvalifikovane radne snage zbog starenja stanovništva, njene institucije čine sve da stranim stručnjacima onemoguće zaposlenje. Upečatljiv primer je turski državljanin G. koji je u Beču završio političke nauke, a koga je Zavod za zapošljavanje (AMS) više puta sprečio da prihvati posao, piše austrijski novinar Jakob Winter.
Krajem 30-ih godina, ovaj Turčin je došao u Austriju na master studije, savladao nemački jezik i dobio konkretne ponude za zaposlenje. Prvo kao rukovodilac pogona u Donjoj Austriji, a zatim kao saradnik za javne poslove i odnose sa zajednicom u jednoj finansijskoj kompaniji u Beču. Oba puta je odbio AMS zahtev za Crveno-belo-crvenu kartu uz obrazloženje da njegovo obrazovanje nema „veze“ sa ponuđenim poslovima.
Kako se kasnije ispostavilo, pravni stav AMS-a bio je potpuno pogrešan. Tek nakon intervencije Narodne advokature (Volksanwaltschaft) i advokata Bernharda Ahica (SPO) utvrđeno je da u zakonu uopšte ne postoji zahtev za „stručnom povezanošću“ studija i posla koji je AMS insistirao da primenjuje.
Umesto da radi i doprinosi austrijskoj privredi, G. je više od godinu dana bio prinuđen da prima naknadu za nezaposlene i socijalnu pomoć – novac poreskih obveznika od institucije čiji je zadatak da ljude zapošljava. Dok je pisao master rad, mesecima je čekao odobrenje boravka od drugih birokratskih tela.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovaj slučaj jasno pokazuje licemerje evropske politike. Dok se sa visokih govornica priča o potrebi za „uvozom radne snage“ kako bi se spasao sistem, u praksi se kvalifikovanim strancima postavljaju besmislene administrativne prepreke. Rezultat je paradoks, država plaća ljude da ne rade, umesto da im omogući da doprinose.
Slučaj turskog politikologa nije izuzetak, već simptom duboke birokratske bolesti koja hara Zapadnom Evropom.
Piše: Stefan Stojanović
