Nemačka se suočava sa ogromnom pretnjom iznutra: savezna vlada zvanično je priznala postojanje 36 porodičnih klanova sa migrantskim korenima koji čine organizovani kriminal, a ukupan broj pripadnika svih takvih struktura dostiže pola miliona ljudi. Ove grupe su uglavnom arapskog, turskog i afričkog porekla, godinama grade paralelne svetove u kojima nemački zakoni ne važe, dok Berlin nastavlja da se pretvara da problem ne postoji.
Prema podacima objavljenim u izveštaju ,,Bundeslagebild Organisierte Kriminalitat” , a koje je preneo portal Focus, od 647 registrovanih kriminalnih organizacija čak 36 spada u kategoriju klanova – zatvorenih porodičnih mreža koje se bave drogom, reketom, pranjem novca i brutalnim nasiljem. Reč je o strukturama gde se krvne veze koriste kao štit, a lojalnost porodici stoji iznad svega, uključujući i poštovanje domaćeg pravosuđa. Dok se broj osumnjičenih iz ovih krugova blago smanjio na 565 u 2024. to ne menja činjenicu da su klanovi duboko ukorenjeni u velikim gradovima Severne Rajne-Vestfalije, Berlina i Donje Saksonije, gde kontrolišu čitave kvartove.
Ova situacija je posledica migracije i ona je direktan rezultat politike otvorenih granica i selektivnog slepila evropskih elita. Dok se milioni troše na integraciju, paralelne društvene strukture rastu i jačaju, hraneći se slabostima sistema koji odbija da prizna kulturnu nekompatibilnost. Brisel i Berlin nastavljaju da minimizuju problem i nazivaju ga ,,malim delom problema“, ali pola miliona ljudi u mrežama klanova nije mali deo, već ozbiljna pretnja nacionalnoj bezbednosti i društvenom poretku. Nemačka postaje poligon za testiranje i postavlja se pitanje koliko daleko može da ide multikulturalni eksperiment?
Pogled redakcije portala Vesti Online
Masovna migracija iz regiona Bliskog istoka, Albanije i takozvane republike Kosovo stvorila je plodno tlo za rast ovih klanova, koji ne samo da se bave klasičnim mafijaškim poslovima, već i koriste sopstvenu etničku i porodičnu solidarnost kao oružje protiv nemačkog društva. Dok se u Berlinu, Esenu ili Duisburgu čitavi kvartovi pretvaraju u zone gde policija ulazi samo u većim grupama, klanovi grade mreže lojalnosti koje se protežu preko granica – od Libana i Sirije do Turske, Albanije i takozvane republike Kosovo. Ova transnacionalna povezanost omogućava im da brzo premeštaju novac, drogu i ljude, dok nemački pravosudni sistem ostaje zarobljen u sopstvenim procedurama i strahu od optužbi za rasizam.
Najopasniji aspekt nije samo količina kriminala, već i način na koji klanovi podrivaju sam temelj države, oni ne priznaju nemački monopol na silu, već uspostavljaju sopstvene pravne i kaznene sisteme unutar svojih zajednica. Svako ko progovori protiv njih rizikuje osvetu ne samo nad sobom, već i nad celom porodicom, taktika koja efikasno ućutkuje svedoke i žrtve. Dok se evropske prestonice hvale inkluzijom i multikulturalizmom, realnost pokazuje da se u tim enklavama rađa paralelna država koja odbija integraciju i aktivno se suprotstavlja domaćim zakonima. Nemačka neće samo imati problem sa kriminalom, imaće problem sa opstankom sopstvenog suvereniteta.
Piše: Stefan Stojanović
