Odluka Albanaca da, i pored odluke sopstvenog suda i upozorenja izvestioca za Kosovo u Evropskom parlamentu, odbiju da vrate imovinu manastiru Visoki Dečani može im se vratiti kao bumerang u stvarima koje su im bitne poput nedobijanje vizne liberalizacije za EU, mišljenja je Igora Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove.
Novaković, koji je inače jedan od autora studije „Srpska kulturna i verska baština na Kosovu“, smatra da ovakvim postupkom Albanci prave problem sami sebi.
On ovako komentariše negativno reagovanje Udruženja istoričara Kosova „Alji Hadri“, ogranaka u Dečanima, na izjavu izvestioca za Kosovo u Evropskom parlamentu Viole fon Kramon da kosovska vlada mora da sprovede presudu Ustavnog suda o vraćanju imovine ovom manastiru.
Politički bumerang iz EU
– Postoji odluka Ustavnog suda Kosova i oni će morati pre ili kasnije da postupe po njoj. U suprotnom, krše sopstveni pravni poredak. Problem je u trenutnoj političkoj atmosferi u Prištini jer se ovaj problem percipira kao koncesija srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji u momentu kada vlada jaka kriza između Prištine i Beograda – objašnjava Novaković.
On smatra da je taj nacionalistički naboj osnovni problem, jer bilo koja albanska partija koja bi se usudila da realizuje odluke svog suda po ovom pitanju bi bila shvaćena kao neko ko izdaje nacionalne interese. S druge strane, nema sumnje, dodaje Novaković, da međunarodna zajednica Prištini beleži negativne poene za ovakvo ponašanje.
– Međutim, ne može Kosovu izvestilac da naredi šta da radi, kao ni EU. Ali dugoročno zbog odbijanja da primenu odluku suda vezanu za Kosovo, na primer, kad im zatreba neka koncesija, za napredak u evrointegracijama, za neke novčane transfere, tu može da dobije negativno mišljenje međunarodne zajednice. Mogu da se dese i političke posledice jer ako imate konstantno odbijanje da se primeni nešto što je odlučila sama institucija na Kosova – šta to može da govori o lokalnim političarima? – ističe Novaković.
Dok je Kfor tu Dečani su sigurni
On takođe smatra da međunarodna zajednica može u ovom trenutku, zbog složene političke situacije, da pređe preko ovakvog stava Prištine.
– Ali takva situacija neće biti doveka da kao sad neće da primene odluku vezanu za povraćaj imovine Visokim Dečanima – dodaje Novaković.
Na pitanje o bezbednosti, Novaković kaže da su Viski Dečani sigurni jer je Kfor tu i da ne bi trebalo očekivati da neki incident ugrozi ovaj manastir. Ali kako napominje, problema ipak ima.
– Ono što smatram kao povod za pumpanje negativnog međuetničkog diskursa između Srba i Albanaca jeste da to može da stvori problem za druge pravoslavne objekte koji nisu pod direktnom zaštitim Kfora – upozorava Novaković.
Ustavni sud Kosova je 2016. godine potvrdio vlasništvo manastira nad 24 hektara zemlje. Više zapadnih zvaničnika pozvalo je Prištinu da sprovede tu odluku, između ostalog i izvestilac za Kosovo Viola fon Kramon.
Tim povodom oglasilo se udruženja istoričara Kosova koje je u saopštenju istaklo da Viola fon Kramon treba da zna da ne treba primenjivati neustavnu i nezakonitu odluku Ustavnog suda Kosova iz maja 2016. godine o imovini preduzeća „Apiko“ i „Ilirija“, jer ona proističe iz zakona iz vremena nasilnih mera Miloševićevog doba.
Oni ističu da i Viola fon Kramon, ali i svi drugi međunarodni zvaničnici treba da znaju da „manastir Visoki Dečani niko ne ugrožava i da ga ugrožava zlonamerna politika srpskog osoblja u manastiru Dečani“.
