U tirkiznim vodama Bahama, tik uz popularna turistička i ronilačka mesta, ajkule plivaju sa tragovima kofeina, lekova protiv bolova, pa čak i kokaina u organizmu, pokazala je nova naučna studija. Prema istraživanju objavljenom na platformi Science Direct, od 85 ispitanih ajkula čak 28 bilo je pozitivno na najmanje jednu od 24 analizirane supstance. Najčešće su otkriveni kofein, paracetamol i diklofenak, dok su kod dve ajkule pronađeni i tragovi kokaina. Istraživači upozoravaju da neprečišćene otpadne vode iz gradova i sa brodova, zajedno sa mogućim paketima droge koji završavaju u moru, ozbiljno zagađuju ovaj naizgled netaknuti ekosistem, a kod pogođenih životinja već se primećuju znaci stresa i fizioloških poremećaja.
Studiju predvodi brazilska biološkinja Nataša Vosnik sa Federalnog univerziteta u Parani, a istraživanje je sprovedeno na ostrvu Eleutera na Bahamima. Uzorci krvi uzeti su od pet vrsta ajkula, a pozitivni nalazi zabeleženi su kod karipske grebenske ajkule, atlantske medicinske ajkule i limun-ajkule. Kako se navodi, ovo je prvi put da je kofein uopšte otkriven kod bilo koje vrste ajkula na svetu, kao i prvi put da su na Bahamima kod ajkula pronađeni kokain i diklofenak. Kod pojedinih životinja istovremeno je registrovano više različitih supstanci.
Istraživači smatraju da je glavni izvor zagađenja neprečišćena otpadna voda iz masovnog turizma i sa kruzera, dok kokain najverovatnije potiče od paketa koji završavaju u moru tokom krijumčarenja. „One grickaju različite predmete da bi ih ispitale i pritom same sebe truju“, izjavila je Vosnik, dodajući da pozitivne ajkule pokazuju povišene hormone stresa i poremećaje metabolizma. Sličan slučaj zabeležen je i 2024. godine kod obale Brazila, gde su sve ispitane ajkule imale visoke koncentracije kokaina u organizmu.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ova vest sa Bahama nije samo neobična priča o „ajkulama na kokainu“, već ozbiljno upozorenje o razmerama ljudskog zagađenja prirode. Ono što ljudi svakodnevno koriste na kopnu – lekove, stimulanse i druge hemijske supstance – na kraju završava u rekama i morima, a potom ulazi u živi svet. Ovaj slučaj pokazuje da ni najlepši i najudaljeniji delovi planete više nisu pošteđeni posledica nemara. Krajnje je vreme da more prestanemo da posmatramo kao beskrajno odlagalište otpada i da počnemo da ga štitimo kao jedan od osnovnih uslova života.
Piše: Nina Stojanović
