„Amerikanci su definitivno uzeli stvar u svoje ruke kada je reč o dijalogu Prištine i Beograda, to je sada svima jasno“, kaže za Kosovo Onlajn direktor Instituta za strateške studije u Vašingtonu Gregori Kopli, i napominje da bi 2020. godina mogla biti prelomna godina na Balkanu, kao i da stvari više ne mogu biti onakve kakve su bile.
– Moguće je predvideti sporazum između Beograda i Prištine, ali ako se taj dogovor postigne i sa Tiranom. Ne postoji podsticaj da Beograd sklopi posao isključivo sa Prištinom jer osim moralnih razloga za odbijanje Srbije da prizna secesiju Kosova i Metohije, aktuelno rukovodstvo u Prištini nalazi se na ekonomskoj i političkoj silaznoj putanji. S druge strane, Priština i vlada Albanije nastavljaju započete razgovore o ujedinjenju. To se može postići samo ako takav savez dobije priznanje Beograda i podnese se predlog da Srbija i Albanija pristanu na teritorijalnu zamenu – ističe Kopli i dodaje:
– Prema planu – onom koji je predložio profesor Darko Trifunović sa Univerziteta u Beogradu – Srbija bi mogla da pristane da deo Kosova, izuzev severnog područja na kojem su Srbi većina, preda Albaniji, a Albanija bi mogla da preda područje pod svojom jurisdikcijom u severnom regionu (uključujući severozapadni deo Kosova) Srbiji. To bi objedinilo područje na kojem dominiraju Albanci, vratilo kosovske Srbe u Srbiju, a istovremeno vratilo srpska područja koja su trenutno pod albanskom dominacijom. To bi stvorilo „veću Albaniju“ koju Albanci žele i Srbiji bi obezbedilo pristup moru.
Kopli smatra da je potrebna velika politička hrabrost lidera u Beogradu, Tirani i Prištini da bi se postigla takva pozitivna transformacija.
– To je, zapravo, jedini način da se prošlost ostavi tamo gde mora da bude – u prošlosti. Na taj način mogu se probuditi novi regionalni počeci. Bilo bi potrebno pokrenuti svaki takav proces usklađivanja putem kontakata koji nisu formalne vladine veze. Na primer, mogli bi biti pokrenuti razgovori između čelnika pravoslavnih crkava Srbije i Albanije. Moglo bi doći do razgovora srpskog prestolonaslednika Aleksandra i albanskog kralja Leke Drugog. Takav proces bi pozdravile i EU, SAD i Rusija, jer je to regionalni „vin-vin“ pristup – smatra Kopli.
