Na marginama sednice Skupštine UN, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa premijerima Severne Makedonije i Albanije Zoranom Zaevom i Edijem Ramom. Vučić je najavio njihovu posetu Srbiji, odnosno Novom Sadu 9. i 10. oktobra, a sastanak će biti posvećen uklanjanju carinskih barijera.
Ideja o regionalnoj saradnji i političkom i, pre svega, boljem ekonomskom povezivanju, prema Vučićevim rečima, omogućiće da se pred EU i druge zemlje izađe kao blok, a ne pojedinačno.
Iako je formiranje takozvanog „malog šengena“, stvaranja zajedničkog ekonomskog prostora na Zapadnom Balkanu, jedna od ideja berlinskog procesa, interesantno je da do početka njene realizacije dolazi u trenutku kada se EU čini nikad daljom, a ekonomiju Srbije, ali i Bosne i Hercegovine, pritiskaju carine, koje je na uvoz robe uvela Priština.
Inicijativa EU
Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić objašnjava da je na inicijativu Evrope odavno počela saradnja privrednih komora zemalja regiona, ali da su, upravo zbog ponašanja Prištine, mnoge regionalne inicijative zamrznute, ili u potpunosti zaustavljene.
– Ovo sada je jedna inicijativa da bi se oživeo taj proces, jer smo svesni da smo svi pojedinačno male ekonomije i mala tržišta da bismo mogli da budemo interesantni za velike strane investitore i ulagače, a sa druge strane, da bi naša privreda bila konkurentna na globalnom svetskom tržištu – kaže Ljajić.
Ukloniti sve barijere
Ministar za Sputnjik objašnjava da je cilj je da se ukinu sve barijere i da se priznaju svi fitosanitarni i veterinarski sertifikati, kao i laboratorijski nalazi. To bi, konkretno, značilo da, kada u Makedoniji postoji nalaz o kvalitetu određenog proizvoda ili robe, u drugoj ili trećoj zemlji ne mora da se radi ponovo, jer to povećava troškove, odnosno konkurentnost.
– Sa druge strane, zbog dugog čekanja na granici, naši proizvodi, a mislim na sve na Zapadnom Balkanu, za 5 do 6 procenata su skuplji, upravo zbog dugih procedura i velikih troškova koji se prave na graničnim prelazima. Takođe, važno je da proširimo granične prelaze, koji su, manje-više, nasleđeni iz perioda bivše Jugoslavije. Ukoliko bismo uspeli da postignemo taj prvi efekat koji bi uklonio sve barijere za slobodan protok roba, onda bismo mogli da razgovaramo o drugoj fazi, a to je veći stepen ekonomske integracije čitavog regiona – ističe Ljajić.
Da li je „mali Šengen“ ili „nova Jugoslavija“ zamena za ulazak u Evropsku uniju?
Ministar Ljajić kaže da to nije samo pitanje Sputnjika, već je i bojazan pojedinih zemalja regiona.
– Ovo nije alternativa za zemlje Zapadnog Balkana, već priprema za našu privredu da izdrži žestoku konkurenciju na evropskom i svetskom tržištu – ističe on.
– Mi želimo da taj strah otklonimo. Evropska unija ostaje prioritet za svaku zemlju pojedinačno, na kraju krajeva, ona je najveće tržište za sve ekonomije na Zapadnom Balkanu, tamo svi najviše izvozimo i odatle najviše i uvozimo. Ali naš put u EU očito će trajati; dok traje, mi moramo da razvijemo sve kapacitete koje imamo u regionu, u kojem smo svi drugo izvozno tržište jedni drugima. Ovo ne može biti nikakva utešna nagrada, ovo nije druga liga, ovo je naprosto jedna realnost – ocenjuje ministar Ljajić.
On dodaje da su svuda u svetu susedne zemlje jedne od glavnih spoljnotrgovinskih partnera. Srbija je prošle godine izvezla 3,2 milijarde evra robe upravo u region. To je čak 19 odsto našeg ukupnog izvoza, što je dobar rezultat, uprkos uvedenim taksama iz Prištine, jer je taj izvoz, prema rečima ministra, smanjen za 6 i po odsto.
Mora da se živi
Ljajić je uveren da, ako bi ova inicijativa zaživela, relativno brzo bi joj se priključile Crna Gora i BiH. On od međunarodne zajednice očekuje da izvrši pritisak na Prištinu zbog taksi, jer to je uslov za nastavak političkih pregovora, ali i za ekonomsku i trgovinsku saradnju.
– Bez obzira što postoje velike razlike u gledanju na budući status Kosova i Metohije, mi smo spremni da sarađujemo, mora da se živi, ljudi moraju da trguju i sarađuju – zaključuje Rasim Ljajić.
