Vole li obični Kosovari Izrael sporno je pitanje, ali je očito da je njihova Vlada usvojila tvrdoglavi proizraelski stav, ignorišući istoriju, geopolitičku stvarnost i izraelske praktične stavove, piše Al Džazira Balkans.
„Volim Izrael. To je velika država. Kosovo je prijatelj Izraela“, rekao je kosovski predsednik Hašim Tači ubrzo nakon proglašenja nezavisnosti od Srbije 2008. Deceniju kasnije Tači je obećao da će otvoriti ambasadu u Jerusalimu ako izraelska država prizna Kosovo.
Više od 10 godina politička elita Kosova zavodi Izrael u nadi da će dobiti njegovu političku podršku. Uprkos odbijanju Tel Aviva da prizna nezavisnost Kosova, njegovi zvaničnici ustrajavaju sa ofanzivom šarmiranja.
U aprilu ove godine tadašnji premijer Kosova Ramuš Haradinaj dočekao je šest američkih investitora u Prištini u svojoj kancelariji ukrašenoj zastavama Kosova, SAD i Izraela. Rekao je tada gostima: „Mi smo veoma ponosni na našu saradnju sa SAD i jevrejskim narodom, a Izrael kao država dobar je model za uzor.“
Kosovo ima problema u dobijanju međunarodnog priznanja. Iako više od 90% stanovnika čine Albanci, Srbija i dalje tvrdi da kontroliše Kosovo, govoreći da je to istorijski srpska teritorija. Centralni deo beogradskog narativa je Boj na Kosovu 1389, gde su Osmanlije pobedile Srbe i ubrzo osvojile srpske zemlje. Taj datum postao je kamen-temeljac srpskog nacionalnog etnosa tokom napora na građenju nove nezavisne srpske države u 19. veku.
Kosovari i njihova elita su kategorički proamerički. Prema istraživanju Galupa iz 2018, stanovnici Kosova najviše su proamerički na svetu i približno 75% Kosovara podržava trenutnu američku administraciju. Veliki broj javnih površina Kosova krase američke zastave, dok u Prištini postoje spomenici bivšem predsedniku SAD Bilu Klintonu i njegovoj državnoj sekretarki Medlin Olbrajt.
„Kosovo nije bolje od nas“
Što se tiče Srbije, iako je bila prva među eks-Ju državama koja je otvorila ambasadu u Tel Avivu, nastavila je sa simboličkim gestovima prema Palestini. Jedina je država regiona koja je glasala za palestinski prijem u UN u statusu ne-članice posmatrača 2012.
U znak odgovora na podršku Srbije Palestini na međunarodnoj sceni, Palestinska samouprava ne da često iskazuje zahvalnost nego je proglasila protivljenje državnosti Kosova. Tako je u julu 2019. palestinski ambasador u Beogradu Mohamed Nabhan zahvalio Srbiji za dugogodišnju podršku i ponovio da će Palestina biti protiv prijema Kosova u Interpol.
Kad je Kosovo proglasilo nezavisnost, visokopozicionirani palestinski zvaničnik Jaser Abed Eabo rekao je: „Kosovo nije bolje od nas. Mi zaslužujemo nezavisnost čak i pre Kosova i tražimo podršku SAD i Evropske unije našoj nezavisnosti.“
Uprkos proizraelskom stavu Kosova kad je reč o palestinskom pitanju, njegovi odnosi s Izraelom imaju još jednu veliku prepreku. Tel Aviv jasno vidi paralele između Kosova i Palestine i strahuje da bi priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova pomoglo palestinskim oslobodilačkim naporima.
Godinu nakon proglašenja kosovske nezavisnosti, izraelski ambasador u Beogradu Artur Kol potvrdio je da Izrael neće priznati Kosovo, zatraživši od „srpskog naroda i Vlade“ da „ceni izraelski stav“ kao znak prijateljstva.
Uprkos čvrstoj podršci Izraela Srbiji – i u reči i u praksi – vladajuća elita Kosova nastavlja otvoreno da podržava izraelsku državu u svakoj prilici. Decenija slepog dodvoravanja Izraelu, međutim, politički se nije isplatilo, zaključuje se u tekstu Al Džazire Balkans.
