U nedelju je u Eparhijskom centru u Diseldorfu na nov i poseban način, bogatom ponudon sadržaja za najmlađe, obeležen praznik Detinjci. Sve je počelo liturgijom koju je u vernicima ispunjenom hramu Svetog Save načalstvovao episkop Diseldorfa i Nemačke Grigorije.
Posle liturgije slavski obred povodom proslave Svetog Ambrosija, krsne slave Škole veronauke za odrasle na nemačkom jeziku pri hramu u Diseldorfu, služio je episkop humski Jovan. Sabrani narod i među njima brojnu decu u prazničnom raspoloženju pozvao je potom vladika Grigorije u Eparhijski dom na posluženje, duhovne razgovore i dečje igre i radionice.
Ubrzo je donje prostorije Eparhijskog doma ispunio dečji žamor uz muzičke taktove „Moravca“. Naime, radoznala dečica mogla su u bogato osmišljenoj Radionici za decu da sade božićno žito, prave ukrase od šišarki i pahulja i oslikavaju novogodišnje čestitke. I dok su najmlađi slikali ručicama umačući ih u boje od voća, velika grupa dece zaigrala je kolo je učeći uz svima drage zavičajne ritmove u Folklornoj radionice, a neki su zajedno sa roditeljima uživali i pevušili pesme slušajući Branka Kockicu i hor Kolibri.
Pomalo se stideći Marija Popović ispričala nam je šta joj se dopada i šta je raduje.
– Evo ovde pravim krstiće. Odabrala sam plavi papir da na njemu lepim šarene kuglice. Biće lep. Sviđa mi se ovde najviše što mogu da se družim sa drugom decom koja pričaju kao ja srpski, a ne viđamo se često. Posebno se radujem što ćemo se posle radionica još družiti.
Za jednim drugim takođe punim stolom zatekli smo malenu Milu Ehman u maminom krilu.
– Danas mi je baš lepo, imam dosta drugarica. Ovde pravimo pšenicu za Božić. To je žito i za pet dana će malo da poraste, a za deset će biti veliko. Onda će mama da stavi u sredinu sveću – objašnjava nam naša mala sagovornica služeći se i nemačkim rečima kada joj srpske ponestanu.
Posebnu radost deci pričinio je vladika Grigorije kada ih je posetio u radionicama i, pažljivo da ne prekida njihov trud, poslužio ih bombonama. A samo par trenutaka kasnije sva deca veselo su okružila vladiku Jovana da se sa njime fotografišu pa je radionicu ispunio prizor prepun radosti i porodične topline.
U osmišljavanju i realizaciji ovog programa za radost oko stotinu okupljene dece učestvovale su: Slađana Pavlović, Sandra Aničić, Jelena Krčo, Vanja Todorov, Natalija Čolić, Milica Štahman i Jelena Rakić.
Radost susreta obeležila je iznad svega Detinjce u Eparhijskom centru u Diseldorfu. A dečja graja i njihov smeh podsetili su nas na njihovo iskreno nadanje da će se posle radionica još dugo, zajedno igrati i družiti.
Najmlađi za čas oproste
Za čitaoce „Vesti“ vladika Grigorije je rado govorio kako o deci i Detinjcima, tako i o susretu i razgovoru sa ljudima.
– Kod dece je najlepše to što opraštaju. Deca se malo naljute kao što to ljudi čine, ali ona za čas oproste. Ja sam se na Detinjce rodio, bila je nedelja, jutro. Zbog toga sam dobio ime Mladen i na rođenju i na krštenju, i zato posebno volim ovaj praznik. Srećan sam što je ovde danas toliko toga u znaku dece. A svaki susret sa ljudima je poseban, ovaj eto po tome što stvarno živim u ovoj kući i ovi ljudi su mi jako važni, sa njima delim sudbinu, i u tom smislu je stvarno bilo drugačije. Jako je važno razgovarati sa ljudima. Kada razgovaramo sa ljudima, em što mi njima nešto kažemo i nešto otkrijemo interesantno i neverovatno, uvek se u nama nešto otkrije. To je neobično zanimljivo – mi otkrivamo nešto drugima, ali otkrivamo i samima sebi i sami sebe.
Ljudi su žedni reči
Posle posete deci vladike su sa ocem Zoranom Ilićem, starešinom hrama u Vupertalu, pred oko 170 slušalaca u Eparhijskom domu predstavili najnoviju knjigu vladike Grigorija „Nebeska dvorišta: Žive slike“.
Otac Zoran je istakao da izgovorene ili napisane reči nalaze put i dodirnu ljudsko srce. Vladika Jovan je ukazao na jedan novi pristup Jevanđelskim istinama u romanu, a govoreći kroz iskustvo pisca, besednika, slušaoca i sagovornika vladika Grigorije je sa prisutnima podelio svoj snažan utisak da su ljudi žedni reči. Da su reči moćne i utešne, a opet da reči koje govorimo i pišemo imaju smisla samo ako nas podsećaju na bezgraničnu ljubav Hristovu. Posle dugog aplauza kojim je završen ovaj duhovni razgovor, prisutni su okružili vladiku Grigorija, noseći u rukama njegovu knjigu. Neki od njih su nam preneli svoje utiske.
U društvu svog supruga i sa „Nebeskim dvorištima“u rukama, ne samo o promociji knjige, već i o duhu Eparhijskog centra govorila nam je Dragana Ivanović iz Diseldorfa.
– Od kada je vladika Grigorije ustoličen kod nas u Diseldorfu, ovde se u jednom novom, pozitivnom pravcu sve odvija: od službi i duhovnog života, do kulturnih dešavanja. Danas sam se oduševila i nadam se da ću ovaj osećaj, koji sam sada odavde ponela, još dugo u sebi sačuvati.
