Draško Stanivuković, gradonačelnik Banjaluke, zbog jednoipočasovnog kašnjenja aviona iz Amsterdama u hram Svetoga Save u Hanoveru nije stigao, kako je planirano, na liturgiju. Posle službe, njega su ispred hrama dočekali paroh hanoverski Aleksandar Perković, vaterpolo trener Vuk Vuksanović i grupa građana, uglavnom poreklom iz Republike Srpske. Usledilo je srdačnopozdravljanje i fotografisanje, a potom je Stanivuković razgledao hram. O freskama i istorijatu hrama govorio mu je sveštenik Perković.
– Hram je posvećen Svetom Savi i jedina je zajednička imovina Srba u Hanoveru, ali u njega su dobrodošli svi koji žele da ga vide i upoznaju, bez obzira na partiju kojoj pripadaju – naglasio je prota Perković.
– U Banjaluci imamo više lepih pravoslavnih hramova, ali moram priznati da je i vaš hram zaista prekrasan – primetio je Stanivuković odajući priznanje graditeljima i freskopiscima.
Posle razgledanja hrama, po želji prisutnih, ispred bogomolje je napravljena zajednička fotografija. Na naše pitanje prepoučuje li građanima RS u dijaspori da se vraćaju u zavičaj ili da iz rasejanja pomažu kako i koliko mogu, Stanivuković je rekao da je krajnji cilj da svi živimo zajedno.
– Suština svega onoga što radimo i smisao mog dolaska ovde jeste želja da našem narodu damo optimizam i nadu, da mu stvorimo što bolje uslove da živi u Banjaluci i svakoj drugoj opštini RS. Upravo optimizam i nada u povratak treba da budu putokaz i zvezda vodilja našim ljudima, bez obzira na to gde žive. U jednom vremenu koje je teško i izazovno naša želja je da naš narod koji je ovde ojačao, očvrsnuo i osnažio ekonomski i na sve druge načine, raspoloživim kapacitetima pomaže svoju maticu. Dakle, ključno je da komunikacija između nas u Republici Srpskoj i Srbiji i našeg naroda u dijaspori bude dvosmerna ulica. Mi se trudimo da u zavičaju napravimo napredak, a da naš narod ovde gleda u svoju otadžbinu. Pri tome je ključno da se vrati da svi živimo zajedno – izjavio je za „Vesti“ prvi čovek lepotice sa Vrbasa.
Stanivuković, neposredan u komuniciranju, brzo je stekao simpatije građana, pa su mnogi od njih želeli da se s njim i pojedinačno fotografišu, ili da mu ispričaju nešto što ih veže za Banjaluku.
Brankica Mataruga mu je ispričala kako hanoverska folklorna grupa Srbija ima dobru saradnju sa KUD-om „Vaso Pelagić“ iz Banjaluke, a nekoliko njih interesovalo se za cene nekretnina i uslove otvaranja firmi u Banjaluci i Republici Srpskoj. Tutor Jovo Marinković poreklom iz Vrnjačke Banje žurio je kući, ali je pre toga obavezno želeo da se sa Stanivukovićem fotografiše jer je „u Banjaluci služio vojsku“. Jednoipogodišnju Anđelinu Slavuljicu, umornu i zadremalu, mama Sara morala je da odnese kući pre dolaska banjalučkog gradonačelnika, ali su njen tata, istoričar Slaviša i baka Vesna Popović, prevodilac, ostali da čekaju jer su obavezno želeli „da pozdrave tog mladog i inteligentnog čoveka“. Strpljenje je sačuvao i jedan od osnivača i bivši dugogodišnji predsednik fudbalskog kluba SFK Hanover 96 Radivoj Mataruga, koji se sa Stanivukovićem zadržao u kraćem razgovoru.
Na kraju, za uglednog gosta iz Republike Srpske domaćini su priredili i ručak, a prema njegovim rečima, posle podne u Hanoveru ga je očekivalo još nekoliko važnih susreta s „našim ljudima“.
Molitvom protiv rata
– Ovo je poslednja nedelja pripreme za post, u koji pred najradosniji hrišćanski praznik treba da uđemo, ne samo posnom hranom već i čistom dušom i smirenim mislima, a kako pored rata u Ukrajini u kome se jedan protiv drugoga bore braća u Hristu. Molićemo se Bogu za prestanak rata u Ukrajini i svih ratova u svetu, bez obzira na to gde se vode – rekao je između ostalog u svojoj besedi prota Aleksandar Perković.
Kancelarija za dijasporu
– Kada dolazimo kod vas u goste, vi nas uvek lepo dočekate, ali uskoro i mi u Banjaluci otvaramo kancelariju za dijasporu, pa ćemo i mi vas moći bolje da dočekamo, da vam pomognemo pri rešavanju problema s kojima se u našem gradu srećete – najavio je Stanivuković.
On je u razgovoru sa zemljacima u Hanoveru istakao i sledeće:
– Kad smo preuzeli vlast, u Banjaluci smo imali sedam mesnih zajednica. Sada ih imamo 14 i to je naš veliki uspeh.
