Književnica i prevodilac Dragica Šreder Matejić iz Hildena koja je ceo život posvetila pisanju do sada je stvorila nebrojeno stihova koje je posvetila dečjim čarolijama, mladalačkim ljubavima i patriotskim emocijama, a najnovijom knjigom „Hrišćanska duša“ čitaoce će kao istoričar i vernik provesti kroz brojne bogomolje i pravoslavni kalendar.
Ona je svojoj 21. po redu knjizi dala naziv „Hrišćanska duša“, jer očigledno ni ona nije uspela ili želela da se otme uverenju verujućeg čoveka „da smo na ovom svetu samo privremeno“. Ipak, iako pesnikinja pristaje da smo ovde samo privremeno, ona se i pored toga potrudila da iza sebe ostavi nešto po čemu će je taj „privremeni svet“ zauvek pamtiti, a to su između ostalog i stihovi koji su u ovoj knjizi posvećeni manastirima, crkvama, svecima, krsnoj slavi, Pesnikinja je rano napustila rodni dom i roditelje koje je beskrajno volela, ali je u duši ponela nezaboravni doživljaj kada je kao mala devojčica s majkom Dušankom prvi put pošla na pričest u Crkvu Svetog Jeremije u Miloševu kod Jagodine, ili kada je za krsnu slavu Svetog Dimitrija (Mitrovdan) u svome ocu Zahariju, seoskom kovaču, videla ne samo kovača železa već i kovača srpske tradicije i ljudske duše.
Dragica je napustila rodno Miloševo, ali u je u njenoj pesničkoj duši i mekom srcu, koje su joj podarili roditelji, uvek bilo mesta za sve dobre i plemenite ljude koje je na putu života sretala. U Hildenu je upoznala srodnu dušu, Herberta, s kojim je obišla mnoge manastire i crkve koje su uzgred i ovekovečili – Herbert kamerom, ona stihovima.
I onda ih je najvećim delom okupila i poslagala u knjizi „Hrišćanska duša“. I manastire i svece koje su videli, a tu je kao u nekom duhovnom testamentu ovekovečila majku, oca, sestru i Herberta, kojima i ne pominje imena. Imena joj nisu važna, jer ako pesnikinja kaže – majka – onda se zna da to nije samo njena Dušanka već i sve druge majke. Ili ako naglašava „on koji mi je pružao sigurnost“ onda, oni koji Dragicu poznaju, znaju da je to njen, za ceo život odabrani, Herbert Šreder Šumadinac, koji počiva u njenom rodnom Miloševu i čeka da mu se i ona u večnosti pridruži.
Književna kritičarka Slavica Jovanović knjigu tematski deli na prvi deo s „duhovno-crkvenom orjentacijom“ i drugi posvećen bližnjima, pre svega sestri, majci i pijateljima. U ovom delu su i pesme „Zaveštanje“ i „Poklanjam vam vreme“ kojima pesnikinja, kao da želi da se oprosti od svojih čitalaca.
„Kada niko više ne seća se mene, kad mi kraj humke ruža uvene, kad sve pokriju zaborava sene, neka moja pesma tad po svetu krene“ deo je pesme „Zaveštanje“.
A onda pesmom „Poklanjam vam vreme“ ukazuje na materijalističke vrednosti, novac i vreme.
„Poklanjam svima vama bezbrojne radne sate. Poklanjam lepe reči jer nemam dukate. Ali su sve te pesme, sve te divne reči, melem ranjenoj duši, koje prohujalo vreme ne može nikad da pokloni.“
Knjigu s raskošnom ilustracijom i tvrdim koricama izdala je Književna zajednica Požarevac. Izdavanje knjige blagoslovio je protojerej Slobodan Stanić, sveštenik Crkve Svetog Ignjatija Bogonosca u Malom Crniću.
Briga za svetinje
„U ispevanim pesmama vidljivo je njeno lično iskustvo, ali i probuđeni nemir i brižnost za opstanak duhovnog bogatstva koje su nam ostavili preci u jednom vremenu. U nekim momentima lucidnosti, ona jedva u kovitlacima nemira uspeva da sačuva mir zbog bezbrojnih vihornih nedela koja su uništila mnogo toga što je vekovima stvarano“, napisala je recezent Ana Dudaš.
Put sa svecima
„Dragica preobražena u emociju, u bilo pesništva putuje, a saputnici su joj božji ugodnici, jevanđelisti kao Sveti Luka, čudotvorci kao Sveti Nikola, konjanici i kopljanici poput Svetog Georgija, mirotočivi večiti mladići poput Svetog Dimitrija, sveti proroci poput Jeremije, krstitelji i pustinjaci koji gospodare svetom vodom poput Svetog Jovana. Sa posebnim pijetetom obraća se Svetoj Petki – zaštitnici žena, njenoj crnoj rizi i svetačkim skutima“, istakla je recezent Slavica Jovanović.
Veza s crkvom ostala
KNjIŽEVNOST I VERA: Dragica Šreder i vladika Grigorije
– Prva moja veza s crkvom i verom nastala je u rodnom Miloševu, a nije prekidana ni mojim dolaskom u Nemačku. Kako sam se pričešćivala u crkvi Svetog Jeremije u Miloševu tako se i danas pričešćujem u Crkvi Svetog Save u Diseldorfu, a između ostalih pričestio me je i vladika Grigorije, kome sam sa srpskog na nemački prevela zbirku njegovih prelepih životnih priča „Preko praga“ – s ponosom ističe Dragica.
