Donacija od 100 švajcarskih franaka, koju je proteklih dana uputio bračni par Dimitrijević iz Berna, prvi je „prilog“ za kupovinu „električnih“ invalidskih kolica nepokretnoj braći Ivanu (41) i Predragu (31) Tomović iz Novog Pazara o kojima godinama sam, bez ikakvih primanja, brine njihov otac Vukomir Tomović.
– Do sada su Ivan i Predrag neizmenično koristili kolica koja su sami pokretali svojim rukama, međutim, sa godinama, bolest (paraliza mišića) je uzela maha, njihove ruke se sve više deformišu i slabe. Više nisu u stanju da guraju obična mehanička kolica ili to čine sa mnogo napora – žali se njihov otac Vukomir.
Naglašava da su svi pokušaji da savremenija kolica, koja bi Ivanu i Predragu omogućila da sami odu do lekara ili rehabilitacionog centra u Novopazarskoj banji, nabave uz pomoć Republičkog zavoda zdravstvene zaštite ostali bez rezultata.
– Izrazili su spremnost da nam, ako naš zahtev prođe na njihovoj komisiji, u šta sumnjamo, pomognu sa 50 odsto, odnosno sa oko 1.000 evra, pod uslovom da i mi obezbedimo toliko. Mi smo nemoćni da obezbedimo i 100, a kamoli još 1.000 evra, jer se jedva prehranjujemo i jedva, uz pomoć dobrih ljudi iz dijaspore, kupujemo lekove i sredstva za higijenu. Sada nam je ostalo da sami sakupljamo 1.000 evra i da za ostatak izmolimo „državu“. Ako nas odbiju čeka nas još teži posao – da sami, naravno uz pomoć dobrih ljudi, sakupimo oko 2.000 evra, koliko koštaju invalidska kolica sa akumulatorima kakva su potrebna Ivanu i Predragu – dodaje Vukomir.
Problem bi, kako često i sam ističe, rešila i dobra polovna kolica, ukoliko bi se našao neko ko bi mogao da im pokloni jedna takva, a da mu više nisu potrebna. Budući da do toga nije došlo i da se niko od dobrih ljudi nije javio, po svemu sudeći, moraće da obezbede novac za elektromotorna kolica.
– Za sada imamo 100 franaka, videćemo kako će sve teći dalje. Svaka pomoć čitalaca „Vesti“ zlata nam je vredna. Oni su nam i do sada mnogo puta pomogli i „vadili“ nas iz nevolja, kada smo bili na ivici svake snage. To nikada nećemo moći da zaboravimo. Hvala im za sve po hiljadu puta – poručuje Vukomirov stariji sin Ivan.
Istina, priča o porodici Tomović na stranici Humanitarnog mosta, prvi put se pojavila pre skoro 15 godina. Tačnije, dok su još živeli u zabitom selu Pasiji Potok na planini Rogozni, odakle su Vukomir i njegova pokojna supruga Zorka svoje paralizovane sinove Ivana i Predraga, na leđima, kilometrima nosili do lekara u Novom Pazaru. Te potresne slike ganule su tada mnoge dobre ljude od Amerike do Australije…
– Opština je obezbedila plac, a čitaoci „Vesti“ presudno pomogli da na periferiji Novog Pazara sagradimo kuću i drastično su nam promenili i poboljšali život. Mogao bih i roman da napišem koliko je tu imena… Nažalost, brzo sam ostao bez supruge Zorke, pa sam Ivanu i Predragu već godinama i otac i majka. Nije lako, ne mogu ništa da radim, niti da zaradim, jer stalno moram da sam uz njih. Da ih okupam, obučem, obujem, spremim im hranu… Jedino se malo odmorim kada su oni na rehabilitaciji u Novopazarskoj banji. Tada na Rogozni pripremam drva za zimu. Brinem, jer mi se bliži 70 godina, a i moje zdravstveno stanje se pogoršava. Stalno se pitam šta će biti sa njima ako se meni ne daj bože nešto desi – priča ovaj samohrani otac i Bogu se moli da ga zdravlje služi i da poživi što duže.
Nastavak školovanja neizvestan
Pomoć od 50 američkih dolara, uručena je i Stefanu Pendiću, đaku pešaku iz zabitog zaseoka Đonlije na Goliji, koju mu je poslala čitateljka „Vesti“, Mira iz Njujorka. Stefanu je poželela da bude dobar đak, da ovoga leta završi osnovnu školu i da se na jesen upiše u neku od novopazarskih srednjih škola.
U međuvremenu, za ovog dečaka je stigla i mesečna stipendija iz Australije koju mu redovno (120 dolara), već više od dve godine šalje dobrotvor O. V. iz Sidneja, koji pored njega, sa isto toliko novca stipendira još četvoro učenika orahovačke gimnazije na Kosmetu.
– Hvala mnogo na pomoći i podršci! A, posebno na stipendiji koja mi mnogo znači. Mada po pola dana provedem u pešačenju, što mi oduzima mnogo energije, potrudiću se da na kraju godine budem vrlodobar ili odličan. Što se nastavka školovanja tiče, sve je još pod znakom pitanja, jer ne znam da li ću moći sam da budem u Novom Pazaru i da li će moji roditelji moći da me školuju – ističe Stefan.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
