Nervni sistem kod mačaka, kao i kod ljudi, ima ključnu ulogu u svemu što mačka radi, od hodanja, ravnoteže i pokreta pa sve do ponašanja, pamćenja i reakcija na okolinu. Nervni sistem obuhvata mozak, kičmenu moždinu i nerve mačke koji povezuju sve delove tela. Kada dođe do poremećaja u radu tog sistema, mačka pokazuje različite simptome koji često mogu zbuniti vlasnike.
Na neke od najčešćih znakova treba odmah obratiti pažnju i to su: slabost, nesiguran hod, gubitak ravnoteže, dezorijentisanost, kruženje u mestu, promene u ponašanju, bol, epileptični napadi, gubitak apetita i povlačenje. Mačka može izbegavati korišćenje posude sa posipom, reagovati neuobičajeno na dodir ili izgledati kao da se izgubila u poznatom prostoru. Svi ti znaci ukazuju da je vreme da se ode veterinaru.
Vrste neuroloških poremećaja kod mačke
Postoji više različitih neuroloških bolesti kod mačaka koje mogu biti urođene, stečene, izazvane infekcijama, povredama, tumorima ili starenjem.
Tumori mozga, kao što sumeningiom i makroadenom hipofize, najčešće se javljaju kod starijih mačaka, a jedan od prvih znakova je pojava nervnih napada kod životinje koja ih ranije nikada nije imala. Kod starijih mačaka javlja se i takozvana kognitivna disfunkcija, koja pomalo liči na Alchajmerovu bolest kod ljudi. Mačka je zbunjena, luta bez cilja ili ne prepoznaje vlasnika. Takvo stanje ne može uvek potpuno da se izleči, ali se može ublažiti promenama u ishrani, dodatnom stimulacijom okruženja i odgovarajućim lekovima.
Jedan od urođenih poremećaja je i hidrocefalus, koji karakteriše abnormalno nekupljanje cerebrospinalne tečnosti u moždanim šupljinama i vrši pritisak na moždane strukture. Mače sa ovim problemom može biti sporo, teško uči da koristi posudu posipom ili pokazuje neuobičajeno ponašanje. Slična, ali blaža pojava je hipoplazija malog mozga, do koje dolazi ako je majka bila zaražena virusom panleukopenije dok je bila skotna. Takvi mačići se nesigurno kreću, klimaju glavom i često gube ravnotežu, ali nemaju bolove i uz malo pažnje mogu lepo da žive.
Infekcije takođe mogu izazvati ozbiljne probleme nervnog sistema. Toksoplazmoza, gljivične infekcije i virus FIP (posebno njegova „suva““ forma) mogu napasti mozak i izazvati dezorijentisanost, napade i promene u ponašanju.
Starije mačke ponekad pate od takozvanog vestibularnog sindroma, koji izaziva vrtoglavicu, naginjanje glave i gubitak ravnoteže. Uzrok može biti infekcija uha, moždani udar ili tumor, ali se kod nekih mačaka pojavljuje i bez jasnog razloga, idiopatski.
Problemi sa kičmenom moždinom su kod mačaka ređi nego kod pasa, ali ipak postoje. Povrede, diskus hernija ili infekcije mogu izazvati slabost u zadnjim nogama, nepravilan hod i otežano kretanje. Za postavljanje dijagnoze često su potrebni snimci kao što su CT ili magnetna rezonanca.
Neuromišićni poremećaji se mogu prepoznati po tome što mačka izgleda kao da nema snage: ona ne može da drži glavu uspravno, hoda spuštenih zglobova ili kao da „pada“.
Uzroci su različiti: od bubrežnih i endokrinih bolesti, preko autoimunih poremećaja poput mijastenije gravis, pa sve do loše ishrane i nedostatka vitamina B1 (tiamina).
Dijagnostikovanje i lečenje neuroloških problema kod mačke
Kada mačka pokaže neke od ovih simptoma, veterinar će obaviti neurološki pregled kojim procenjuje reflekse, držanje, hod, reakcije i ponašanje. Vlasniku se savetuje da ispriča sve detalje o ponašanju mačke i, ako je moguće, donese snimak koji prikazuje neobične pokrete. U dijagnostici pomažu i laboratorijske analize, rentgenski i CT snimci, magnetna rezonanca, kao i analiza tečnosti iz kičme.
Lečenje zavisi od uzroka: neke infekcije se leče antibioticima, upale steroidima, a tumori operacijom ili terapijom zračenjem. Kod određenih stanja cilj nije uvek potpuno izlečenje, već kontrola simptoma i poboljšanje kvaliteta života.
Prevencija je veoma važna, jer mnoge bolesti nervnog sistema mogu biti povezane sa drugim hroničnim problemima. Redovni veterinarski pregledi, laboratorijske analize, pravilna ishrana i zaštita od parazita ključni su za zdravlje mačke. Posebno treba paziti da se nikada ne koriste preparati namenjeni psima, jer neki od njih mogu biti otrovni za mačke i izazvati tremor, napade ili paralizu. Takođe, pojedini lekovi, ako se ne koriste po uputstvu veterinara, mogu dovesti do oštećenja nervnog sistema.
Iako je svaka neurološka bolest ozbiljna, mnoge mačke uz pravovremenu dijagnozu i negu mogu živeti dug i relativno kvalitetan život. Najvažnije je da se promene u ponašanju ne zanemaruju, jer mačke često dugo trpe i skrivaju bol dok problem ne postane očigledan.
