Nakon našeg nedavnog apela dobrim ljudima širom sveta da pomognu teško bolesnom mladiću Milosavu Greboviću (32) iz zabitog sela Grgaje na Pešteru, koji sa ostarelim i siromašnim ocem Miljanom i majkom Radmilom živi u oronuloj i blatom oblepljenoj brvnari, bez vode i kupatila, u uslovima nedostojnim za život čoveka i teškog bolesnika, javili su se prvi dobri ljudi koji su izrazili spremnost da mu pomognu, neki su zvali telefonom neki su ga i lično posetili, a neki su odmah poslali konkretnu pomoć.
Velika podrška
Poznati dobrotvor iz Sidneja Slobodan Nedeljković, koji je pomogao mnogima u ovom kraju i širom Srbije, odmah je poslao 400 australijskih dolara, a od dobrotvora iz Beograda, poreklom iz ovih krajeva, stigla je prva pomoć od oko 600 evra.
Profesor Milan Babić, direktor Osnovne škole „Sveti Sava“ u obližnjem selu Bare, centru mesne zajednice, svojevremeno Milosavljev nastavnik, koji se i sam angažovao da pomogne svom bivšem učeniku, kaže da ga raduju prve donacije, da uskoro kreće akcija prikupljanja pomoći porodici Grebović i da meštani Grgaja, Bara i drugih sela u opštini Sjenica, pokazuju interesovanje i želju da pomognu teško bolesnom mladiću i njegovim roditeljima.
Cilj nam je da Milosavu obezbedimo kvalitetne lekarske preglede, dobru dijagnostiku i adekvatno lečenje, kao i da njemu i njegovim roditeljima, popravkom krova, utopljavanjem kuće i eventualnom izgradnjom kupatila omogućimo bar malo bolji život, posebno zimi kada je na Pešteru hladno i kad napadaju veliki snegovi – dodaje Babić.
Odličan đak
– Hvala puno dobrom Slobodanu iz Australije i našem zemljaku iz Beograda, nadamo se da će biti još pomoći i da će i za našeg Milosava biti bar nekakvog leka – ističe mladićev otac Miljan.
Bio je odličan đak, dete za primer, najbolji u školi i još bolji sportista, mislio sam biće šampion u svemu, nažalost, razboleo se u srednjoj školi koju nije mogao da završi i od tada je, evo više od 10 godina, stalno po bolnicama i lekarima, poslednjih godina uglavnom je na postelji, ovde kod siromašnih i nemoćnih roditelja, daleko od grada i lekara. Nema uslova za život, nema potrebne lekove, nema adekvatno lečenje. Trudimo se da mu pomognemo, ali smo nemoćni za neke ozbiljnije zahvate, malo je ovde naroda, a i siromašan je kraj u kojem su ostali samo stari i nemoćni – naglašava profesor Babić i nada se da će dobrotvori iz dijaspore dodatno pomoći bolesnom mladiću.
Prema informacijama koje smo dobili od njegovih roditelja, Milosav ima teško oboljenje nervnog sistema, duže od decenije suočava se sa neurološkim i psihičkim bolestima, potpuno je oslabio, često ne može da stoji na nogama…
Ne možemo da mu pomognemo, jer u ovoj zabiti jedva obezbeđujemo i za hleb i golo preživljavanje, ako bi nam dobri ljudi pomogli poveli bi ga u neke poznate bolnice i kod dobrih lekara da tamo potraži leka. Bogu se stalno molimo da pogleda našeg sina i da mu pomogne, na žalost, spasa još nema, njegovo zdravstveno stanje stalno se pogoršava, bojimo se da nas čekaju još veće muke i da ćemo ga izgubiti – priča Milosavljeva majka Radmila.
Osim lekova i lečenja, Milosavu su potrebni i bar malo bolji uslovi za život koje mi ne možemo da mu obezbedimo, naša kuća je stara, hladna i prokišnjava, nemamo vodu i kupatilo, loš nam je i šporet, potrebna mu je i kvalitetnija ishrana. Nadamo se da će nam humani ljudi pomoći da popravimo krov, omalterišemo oronule zidove, da utoplimo bar jedu sobu, da sagradimo kupatilo… Sami ne možemo ništa, jer nikakvih prihoda nemamo, a nakon svega što se događa našem sinu delimično smo izgubili volju za životom, ipak, zbog njega i njegovih godina moramo da se borimo – veli Milosavljev otac Miljan.
Ljudska dobrota
Otvorili smo nedavno humanitarni račun za pomoć, nadamo se da će nam pomoći i opština Sjenica, javili su nam se i neki naši ljudi iz Kragujevca i Novog Pazara koji su izrazili spremnost da pomognu, obratićemo se i poznatom humanitarcu Hidu Muratoviću, najveće nade polažemo u humanu dijsporu – dodaje profesor Milan Babić.
Razboleo se u Kragujevcu
Nakon završene osnovne škole, Milosav je, kao odličan đak, školovanje nastavio u Kragujevcu, gde su mu puno pomagali rođaci kod kojih je stanovao, tamo je i osetio prve simptome bolesti i nemoći, niko ne zna šta se dogodilo i šta mu je konkretno napalo nervni sistem.
Nismo imali ni novca, ni uslova da ga ozbiljnije lečimo, da je u početku imao bolje uslove za lečenje možda bolest ne bi uzela ovoliko maha, pije neke tablete, ali je od njih malo vajde, potrebni su mu neka renomirana zdravstvena ustanova, novo ispitivanje i stalni nadzor lekara – dodaje otac Miljan.
