Do pre tri godine, dok „Vesti“ nisu objavile apel dobrim ljudima širom sveta da pomognu siromašnoj i nemoćnoj baki Vasviji Suljević i njenom teško bolesnom sinu Mirsadu, koji ima i smetnje u razvoju, sem najbližih komšija iz naselja Hadžet, žitelji Novog Pazara nisu ni znali sa kakvim se sve mukama godinama bori ova samohrana starica i šta sve trpi da bi od socijalne pomoći, manje od 100 evra, prehranila sina i sebe i bolesnom Mirsadu obezbedila ogrev, odeću i lekove.
– Oni godinama žive preteško, u jednoj sobici stare kuće u kojoj su se često smrzavali, jer nisu imali od čega da kupe drva. Spavali su na dotrajalim krevetima, kuburili su i sa namirnicama, nisu imali ni za lekove bez kojih Mirsad ni trenutka ne sme da ostane. Da nije bilo dobrih komšija koji su koristili svaku priliku da im pomognu, ko zna šta bi bilo sa njima – kaže humanitarac i naš saradnik Hido Muratović.
On naglašava da baka Vasvija i njen sin Mirsad, iako su im povremeno stizale manje donacije od dobrotvora iz dijaspore, i dalje vape za svakom vrstom pomoći.
– Dugo nisu dobili nikakvu pomoć, čak od aprila prošle godine, a samo za drva im je potrebno od 600 do 800 evra. Za struju duguju 300 evra, u lokalnoj prodavnici namirnice dobijaju na poček. Neke skuplje lekove ne uzimaju, jer ne mogu da ih kupe. Zato pozivam sve dobre ljude iz Srbije i dijaspore, posebno čitaoce „Vesti“ i Sandžaklije rasute širom sveta da im pomognemo i da ih ne zaboravimo. Svaka pomoć biće im zlata vredna – naglašava Muratović.
Baka Vasvija kaže da im je mnogo značila pomoć koja je povremeno pristizala iz belog sveta.
– Posebno tokom zime kada nam je najteže, bilo je pošiljki čak iz Amerike i Australije, neke donacije stizale su nam u poslednjem trenutku kad su nam pretili bolest, glad i smrzavanje – ističe baka Vasvija.
Naglašava da je prošla godina za njih bila vrlo teška, a ova je još teža jer im je gotovo svaka pomoć presahla.
– Nadamo se da nas dobrotvori nisu potpuno zaboravili i da će nam ponovo pomoći da izguramo ovu i da se na vreme pripremimo za iduću zimu – priča starica.
Zavisimo od sevapa
– Naša dalja sudbina zavisi samo od sevapa i dobrih ljudi, sami smo nemoćni da bilo šta preduzmemo i promenimo – iskrena je baka Vasvija.
Patnja i sirotinja
Sa sličnim nevoljama suočava se i Raza Vejsilović, izbeglica sa Kosova koja u podstanarskoj sobici u Novom Pazaru, za koju svakog meseca mora da izdvoji 200 evra, bije bitku sa teškim oblikom karcinoma. Uz nju je samo sin Sead koji živi sa jednim bubregom i kome je takođe potrebna pomoć dobrih ljudi. Nikakvih primanja nemaju, a i ono što dobiju od dobrotvora iz ovog kraja i dijaspore odmah potroše za lekove i lekare.
– Da nije bilo humanosti i ljudske dobrote ja bih već bila na nekom drugom možda boljem svetu, na ovom znam samo za sirotinju, neizvesnost i patnju – priča Raza.
Podseća da bi njene muke bile još mnogo veće da već nekoliko godina uz nju i Seada nisu čitaoci „Vesti“ i drugi dobrotvori iz dijaspore.
– Mnogo su nam pomogli, plaćaju nam kiriju i struju, prehranjuju nas i leče godinama. Praktično, drže nas u životu i zbog toga smo im beskrajno zahvalni. Nažalost, za razliku od ranijih godina, kada smo zahvaljujući povremenim donacijama iz dijaspore na vreme mogli da kupimo ogrev i da se obezbedimo za zimu, od aprila prošle godine nismo dobili nikakvu pomoć.
Raza i Sead se snalaze kako znaju i umeju, trpe i mnogo čega se odriču.
– I dalje se uzdamo u dobrotu i čitaoce „Vesti“. Nadamo se da nas nisu zaboravili i da će nam uskoro ponovo pružiti ruku spasa. Oni su nam jedina nada, ni na koga drugoga ne možemo da se oslonimo u ovom našem preteškom životu. Hvala unapred na svakoj pomoći, Bog neka čuva sve one koji su nam do sada pomogli i koji će nam, nadamo se, uskoro pomoći – poručuje ova teško bolesna Novopazarka.
