Šta bih ja da nije ljudske dobrote, Humanitarnog mosta i dijaspore, verovatno bih gladovao, prosio za lekove i jedva preživljavao u oronulom kućerku i planinskom bespuću. Iako sam iz rata na Kosovu izašao poluizgoreo i sav u ranama, skoro polumrtav, smrzavao sam se u oronulom kućerku bez vode i struje, spasli su me dobri ljudi, čitaoci „Vesti“ i moji saborci, koji mi i danas povremeno pomažu, bog im dao sreću i zdravlje.
Beda i bolest
Ovako nas je u zabitom selu Troštice na Goliji, prilikom uručivanja donacije od 100 evra koju mu je poslao naš anonimni čitalac iz Roterdama u Holandiji, dočekao Miloš Jovanović, teško bolesni ratnik sa Košara i već šest godina štićenik našeg Humanitarnog mosta. Daleko od grada, u planinskoj nedođiji, bez ikakvih primanja i pomoći, Miloš živi sa teško bolesnom majkom Rosom (karcinom) i sestrom Marinom i, osim sa sirotinjom, bori se sa hormonalnim, metaboličkim i psihičkim bolestima, izazvanim preživljenim ratnim strahotama, i s nezahvalnom državom koja mu još nije obezbedila davno zasluženu invalidsku penziju.
– Hvala bogu, dobri ljudi su mi pre šest godina omogućili da se lečim na VMA, da sagradim skromnu kuću, kupim najnužniji nameštaj i bar malo poboljšam decenijama preteški život. Iako su lekari konstatovali da sam totalni invalid, nadležni tvrde da za invalidsku penziju još ne ispunjavam uslove – priča ovaj bolesni ratnik i puno se zahvaljuje donatoru iz Roterdama i svim dobrim ljudima koji mu, kako kaže, omogućuju da postoji i da se leči.
Vredne donacije od po 100 evra koje im je iz Graca u Austriji poslala porodica Jokić, poreklom iz ovih krajeva, dobile su i usamljene i bolesne bake Slobodanka Milošević i Ratka Đorđević sa Rogozne i starina Dušmir Vuksanović iz Pačevine na padinama Golije.
-Živim sama u selu Znuća, delimično sam paralizovana, jednom rukom mesim hleb, cepam drva, a leti i kosim – priča usamljena Slobodanka Milošević i naglašava da se njen život znatno poboljšao nakon što se prvi put pojavila na stranicama našeg Humanitarnog mosta.
Zlata vredna pomoć
– Nekoliko puta dobijala sam meni zlata vrednu pomoć iz dijaspore, imam lekove, pripremila sam i male zalihe brašna, platila dug za struju. Ovu donaciju čuvaću za ogrev, hvala do neba porodici Jokić i svima koji misle na mene i nas stare i zaboravljene na Rogozni – poručuje ova starica.
Malo dalje, u selu Cvrnje takođe živi sama i bolesna starica Ratka Đorđević, presrećna je što je prošlog leta od naših čitalaca dobila veš – mašinu, a nedavno i dve donacije koje će joj omogućiti da sa manje brige i oskudice dočeka zimu.
Još stotine starih i bolesnih u ovom kraju živi od ljudske dobrote, među njima je i polušlogirani starina Dušimir Vuksanović koja godinama živi sam (jedini žitelj) u zabitoj Pačevini na padinama Golije. Naši čitaoci pomažu mu duže od decenije.
– Da nije bilo „Vesti“ i dobrotvora iz dijaspore odavno bih bio pokojni, skapao bih od gladi, bolesti ili studi, dobri ljudi me prehranjuju, leče, greju i praktično drže u životu, kad god sam u nevolji stigne po neka donacija kao što je ova iz Austrije, puno mi znači pomoć porodice Jokić, kupiću najneophodnije lekove, džak-dva brašna i nešto od namirnica, nadam se da će me se neko setiti i narednih meseci i pomoći mi da nekako dočekam proleće, hvala vam dobri ljudi, bog vam dao sreću, zdravlje i sve najbolje u životu – poručuje ovaj usamljeni i bolesni starac sa Golije.
Niko kao „Vesti“
U planinskoj vrleti, tik uz granicu Srbije i Crne Gore (selo Stup u opštini Rožaje) živi samohrana majka Mihrija Murić koja, nakon smrti supruga Abdulaha, jedva prehranjuje i školuje dva sina. Mada je vrstan drvoseča, sečom šume ne može da preživi, pa joj povremene donacije dobrih ljudi, poput najnovije od 100 franaka koju joj je iz Ciriha poslao zemljak Imer Bihorac, često budu spas u „minut do dvanaest“.
– Čitaoci „Vesti“ pomažu mi duže od decenije, spasli su bog i dobri ljudi, kupili su mi kravu, kozu, šporet, testere, frižider… Ovu donaciju čuvaću za školovanje dece – ističe Mihrija.
Sve za lekove
– Svaki dinar čuvam za lekove, nemam ni zdravstvenu knjižicu, ni izabranog lekara, sve što mi treba moram da kupim – veli Ratka, bolesna i siromašna starica uz molbu da dobrotvorima iz Austrije prenesemo njene pozdrave i neizmernu zahvalnost.
