Priča o nevoljama samohrane majke Dragane Milovanović iz Vinče, nadomak Beograda, da petogodišnoj ćerkici bliznakinji Mariji, oboleloj od dijabetesa obezbedi što bolju ishranu i senzor za merenje šećera, nije prošla nezapaženo, budući da je na njen kućni prag stigla još jedna vredna donacija.
Reč je o daru od 5.000 dinara uplaćenih na njen račun od strane nepoznatog dobrotvorke.
– Videla sam uplatu na račun, ali, iskreno govoreći, ne znam ko je pošiljalac. To, međutim, nikako ne umanjuje moju zahvalnost. Ko god da je, a verujem da će se prepoznati, hvala mu do neba. Od ove novčane pomoći Mariji sam odmah kupila trakice za merenje šećera u krvi, lekove i hranu koju nam je lekar prepisao. Sve je veoma skupo, a od stotinak evra koliko primam od socijalnog, skoro sve potrošim na sobu koju iznajmljujem i račun za struju. To nikako ne može da zadovolji naše potrebe, iako se trudim da zaradim i ponešto sa strane, radeći najprostije poslove. Živimo u kući bez kupatila, pa je veoma teško održavati higijenu kako treba, ali dajem sve od sebe – kazala je Dragana Milovanović (47), koja sa ćerkicama živi u udžerici bez vode.
O njoj i njenim bliznakinjama Mariji i Marijani prvi put smo pisali pre pet godina. Od tada do danas, promenile su se mnoge stvari. Jedna, međutim, nerešiva nedaća pojavila se odnedavno zbog čega je Dragana, nemajući kud, odlučila da se za pomoć ponovo obrati dobrim ljudima, budući da je zdravlje i dobrobit dece na prvom mestu.
– Od kada je krajem protekle godine ustanovljeno da Marija ima šećernu bolest koja se mora regulisati insulinom, u velikom smo problemu. Klasični aparat za merenje šećera i stalno bockanje je plaše, a do senzora za merenje glukoze u krvi bez uboda (Libre), ne mogu doći, jer nam je potrebno oko 180 evra. Od lekara smo dobile uputstva za ishranu i šta sve treba da preduzmemo da bi Marija prihvatila šta sme, a šta više ne sme i taj senzor bi nam olakšao sve te muke i peripetije, ali ja prosto nemam od čega, ali ni gde da ga kupim u Srbiji. Može se nabaviti samo u Austriji, Nemačkoj, Francuskoj ili Italiji – kaže majka Dragana i dodaje:
– Mariji već teško pada dijabetes. Ne može da shvati da ne sme ono što je smela da jede i da moramo svako malo da kontrolišemo šećer. Već nekoliko dana bude po 20, zbog čega nisam živa. Mala je još da bi shvatila šta joj se dešava s organizmom. Naravno, specijalni režim ishrane je već posebna priča. Mnogo bi nam značilo kad bismo došli do ovog senzora za merenje šećera. Verujem da neko od humanih zemljaka može doći do njega jer mi sami ne možemo. Verujte, ne bih ponovo molila za pomoć, ali primorana sam zbog Marije koja ima strašne skokove koji su opasni po život. Zato se još jednom uzdam u dobre ljude i nadam da će pomoći mom detetu. Biću im zahvalna dokle god budem disala.
Mora u banju
– Mariju ponovo moram da vodim u bolnicu jer joj šećer ne spada. Od brige i muke noćima ne spavam, sve u strahu da ne dođe do najgoreg. Doktori će nam prepisati i odlazak u Bukovičku banju, sigurno desetak dana. Iskreno se nadam da će joj boravak tamo uz stručnu pomoć biti od koristi jer više ne znam šta da činim. Senzor za merenje glukoze u krvi bez iglica bi nam sigurno pomogao, ali o njemu u ovom trenutku ne mogu ni da sanjam – rekla je Dragana Milovanović.
[su_note note_color=“#042444″ text_color=“#ffffff“ radius=“1″]POZIV DONATORIMA: [su_spacer] Ako želite da se uključite u neku od akcija HUMANITARNOG MOSTA, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara HUMANITARNOG MOSTA na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.[/su_note]
