Iz daleke Amerike, iz malog mesta u državi Nju Džersi, donaciju od 500 američkih dolara poslala je porodica Nedeljković, poreklom iz Republike Srpske, koja je sa po 100 dolara želela da obraduje usamljenu i nepokretnu baku Stanu Minić iz zaseoka Dragočevo i teško bolesnu Goricu Acković iz sela Odojevići na Rogozni, porodicu Baždar iz Sjenice, staricu Vasviju Suljević iz Novog Pazara i Miloša Jovanovića, ratnika sa Košara, koji živi u zabitom selu Troštice na Goliji.
Dobri ljudi
U kratkoj propratnoj poruci ova humana porodica ističe da godinama pomaže rođacima i sirotinji u rodnoj Semberiji, a iz naših „Vesti“ su saznali sa kakvim se sve mukama suočavaju stari, siromašni i bolesni u Raškoj oblasti. Zato su odlučili da vrednu donaciju pošalju i u ovaj deo Srbije. Posebno ih je ganula sudbina nepokretne bake Stane Minić koja ni šporet ne može da naloži i jedva preživljava uz pomoć komšija iz susednih sela. Baka Stana dugo nije dobijala nikakvu pomoć, tek nedavno, nakon našeg apela, stigle su joj donacije iz Melburna i Sidneja koje su joj omogućile da kupi brašno i lekove.
– Sama sam i nemoćna, da nije rođaka i komšija koji me povremeno posećuju i donesu mi hleba i mleka i dobrih ljudi iz sveta koji mi pošalju pomoć, meni zlata vrednu, umrla bih od studi i gladi – priča starica i podseća da su joj naši čitaoci iz Australije svojevremeno kupili krevet, dušek, šporet i televizor… – priča ona.
Kaže da joj nije ovog televizora, umrla bi od samoće, jer nekad i po nedelju dana ne sretne čoveka, a vukovi urlaju oko kuće.
– Nadam se da će mi ova donacija pomoći da dočekam proleće, za kasnije, kako Bog kaže – ističe starica i porodici Nedeljković šalje veliku zahvalnost, najlepše želje i pozdrave.
Donacija će puno značiti i teško bolesnoj Gorici Acković iz Odojevića na Rogozni koja jedva opstaje na opusteloj planini i preživljava samo zahvaljujući požrtvovanosti brata Milana koji je zbog nje, njene bolesti i smetnji u razvoju, ostao na kućnom pragu, da živi u muci i sirotinji.
Za lekove i hranu
Velika podrška i pomoć su im čitaoci „Vesti“ koji im povremeno pošalju poneku donaciju. Pomoć iz Amerike dobro će im doći da pre prvog snega obnove svoje male zalihe brašna i lekova, nadaju se da će im ostati i za „šećer i kafu“.
– Tužna je i teška sudbina i porodice Baždar iz Sjenice. Glava porodice Raho je dugo na postelji i nepokretan, a njegovi naslednici: Elko, Ela, Safija i Sabaheta imaju smetnje u razvoju i druge zdravstvene probleme.
Hrane se u narodnoj kuhinji, kubure sa lekovima i ogrevom i jedva preživljavaju.
– Uvek se obradujemo kad nam stigne neka pomoć. Ovoga puta otićiće na dug za struju, hvala puno dobrim ljudima iz Amerike i svima ovde u Sjenici i svetu koji nam pomažu – poručuje Elko Baždar.
Miloš Jovanović, siromašni i teško bolesni ratnik iz Košara koji sa bolesnom majkom Rosom i sestrom Marinom jedva opstaje u zabitim Trošticama na padinama Golije, kaže da, hvala bogu, trenutno nisu ni gladni, ni žedni, da su se rešili i duga za struju, imaju i lekova i nešto brašna u kući. Sve to, kako ističe, nakon apela u „Vestima“.
Brzo se, prema njegovim rečima, istopi sve što im dobrotvori pošalju i što uspeju da od sebe sakriju. Najviše troše na lekove, a za hranu šta ostane.
– Nadam se invalidskoj penziji, krvlju sam je zaslužio. Nažalost, još nije na vidiku. Kad bih imao bar i najminimalnije redovno primanje bilo bi nam lakše. Do tada, nadam se da nas dobri ljudi, a posebno humanitarac Hido Muratović, koji je uz nas deset godina, neće ostaviti na cedilu – dodaje ovaj hrabri i od države zaboravljeni branilac Srbije.
Iz Austrije za Bajru
Naša anonimna čitateljka iz Linca u Austriji poslala je paket pelena i odeće Novopazarki Bajri Suljević koja dve i po decenije sama u podstanarskoj sobici brine o nepokretnoj i teško bolesnoj ćerki Arijeti.
Svaka pomoć njima mnogo znači, jer nikakva primanja nemaju, a samo za kiriju, lekove i struju mesečno im je potrebno bar 300 evra. Da nije dobrih ljudi ko zna da li bi još bile u životu.
Vasviji za namirnice
Donaciji iz Amerike puno se obradovala i starica Vasvija Suljević iz novopazarskog naselja Hadžet koja godinama sama, u bedi i sirotinji i bez ikakvih prihoda, brine o teško bolesnom sinu Mirsadu. Nakon apela u „Vestima“ nedavno joj je stiglo 100 evra, pa je uspela da Mirsadu kupi lekove. Pomoć porodice Nedeljković iskoristiće da se opskrbi najpotrebnijim namirnicama.
