Pratimo godinama u „Vestima“ kako živite i kako se borite za vašu teško bolesnu decu. Svaka vam čast, malo je danas takvih roditelja. Brinemo za vaše zdravlje i bogu se molimo da poživite što duže kako bi, kao i do sada, mogli da brinete o vašim najdražima: Arijeti, Ivanu i Predragu. Šaljemo vam našu prvu pomoć za koju se nadamo da neće biti i poslednja.
Dobre duše
Ovo je deo iz pisma koje je, početkom novembra, sa ukupno 300 evra, iz Minhena u Novi Pazar uputila porodica Matić sa molbom humanitarcu Hidu Muratoviću da 200 evra uruči Bajri Suljović(65), koja godinama brine o nepokretnoj ćerki Arijeti(28), a 100 evra Vukmiru Tomoviću(70), samohranom ocu iz naselja Čestovo, koji bez ikakvih primanja i penzije sam izdržava od rođenja paralizovane i nepokretne sinove Ivana(45) i Predraga(36).
– Svaka pomoć nam je dragocena: samo za kiriju, ogrev i struju mesečno nam je potrebno najmanje 200 evra. Da radim ne mogu, jer svakog trenutku moram da budem uz bolesno dete, a i zdravlje mi ozbiljno popušta, imam probleme sa srcem, baš se bojim kako ću dalje – priča Bajra Suljović dok u podstanarskoj sobici na periferiji Novog Pazara bdi nad svojom ćerkom Arijetom koja ne govori, ne ustaje i ne može sama da se hrani.
– Šta da radim, bog je hteo da bude ovako. Borim se punih 27 godina, dan-noć. Samo sam bila odsutna nedelju dana dok sam zbog srčanih problema bila u bolnici. Samo ponekad pomogne mi rođaka. Ceo svoj život posvetila sam Arijeti nadajući se da će medicina napredovati i da će možda za nju biti leka. Još se nadam, mada je nada sve manja – priča ova hrabra samohrana majka koju je suprug ostavio još dok je Arijeta bila u stomaku, istog trenutka kada su im lekari saopštili da će roditi dete sa ozbiljnom anomalijom.
Nikad se nije javio, niti pitao za ćerku, ni ja ga nisam tražila. Čula sam da negde u Nemačkoj ima novu porodicu. Da je bar pomoć države veća – jada se Bajra i naglašava da od socijale ne može ni ogrev da kupi.
Da nije ovako dobrih ljudi mi bismo gladovale… Hvala Matićima i svima koji su nam mnogo puta pomogli, uvek u pravom trenutku – poručuje Bajra.
Sličan životni put ima i Vukomir Tomović, nekada žitelj zabitog Pasijeg Potoka na Rogozni, a sada stanovnik novopazarskog prigradskog naselja Čestovo gde je uz obilatu pomoć čitalaca „Vesti“ svojevremeno izgradio kuću. Od pre nekoliko godina, od smrti supruge Zorke, Vukomir sam brine o sinovima Predragu i Ivanu, obolelim od teškog oblika mišićne distrofije i od malih nogu vezanih za invalidska kolica.
Dijaspora pomaže
– Da bar kolica imamo. Raspolažemo samo jednima koja Ivan i Predrag naizmenično koriste. Od kako smo u Novom Pazaru mnogo nam znači blizina zavoda Novopazarka banja gde Ivan i Peđa povremeno imaju rehabilitaciju, ali i pomoć dobrih ljudi sa svih strana sveta, mahom čitalaca „Vesti“. Kad god nam zagusti i ostanemo bez dinara, bog nas pogledao, pa nam neko iz dijaspore pošalje donaciju. Evo i ova od porodice Matić nam je stigla u pravom trenutku, baš kada nam je ponestalo namirnica, ali lekova za Ivana i Peđu. Hvala im beskrajno, ne znam šta bismo mi i šta bi bilo sa nama da nije ovako dobrih ljudi – ističe Vukomir i naglašava da i njegovo zdravlje ozbiljno popušta i da strahuje ko će brinuti o Ivanu i Predragu ako se on teže razboli ili ih zauvek napusti.
– Imao sam pakao od života i zbog mene ne bih žalio sutra da umrem, a zbog njih bi voleo da poživim stotinu godina. Šta bi oni ovako nemoćni i sami bez mene – pita se ovaj hrabri samohrani otac.
Živa rana
Vukomir ima i trećeg zdravog sina Zorana koji, kad je nesreća u pitanju „ide očevim stopama“, jer je i njegova petnaestogodišnja ćerka, a Vukomirova unuka, Katarina obolela od iste bolesti kao i stričevi Ivan i Predrag i vezana je za invalidska kolica.
– Ne znam šta smo to bogu zgrešili da nas ovako kažnjava. Od moje tri rane Katarina je najveća – priča Vukomir.
Stalno brine
Uz Bajru i Arijetu čitaoci „Vesti“ neprekidno su punu deceniju, a uz Vukomira, Ivana i Predraga čak dve i po decenije. I ovom prilikom, a i u narednom periodu, apelovaćemo na dobre ljude da ih ne zaboravljaju i budu uz njih, jer su bolesni i nemoćni da sami pomognu svojoj teško bolesnoj deci.
