Posredstvom Humanitarnog mosta „Vesti“ i portala „Ljudske sudbine“ Hida Muratovića godinama pratim šta se dešava u mom rodnom kraju i vašu tešku muku i borbu sa bolestima, siromaštvom i drugim nedaćama, a sada vam, prvi put, a nadam se ne i poslednji, šaljem i skromnu pomoć. Želim vam da se i dalje hrabro borite, da se ne predajete i da u zdravlju dočekate proleće i neke bolje dane, a na državu Srbiju apelujem da vam pomogne.
Ovo je deo pisma naše čitateljke Azemine Salković, rodom sa Peštera, koja živi i radi u jednom malom mestu na severu Nemačke, zbog obaveza retko dolazi na Pešter, ali je, kako naglašava, srcem i dušom sa svojim narodom u domovini, posebno sa starima, nemoćnima i siromašnima. Uz pismo, Azemina je poslala i 300 evra, po 100 evra za Bajru Suljević iz Novog Pazara, Milana Milanovića sa Rogozne i porodicu Raha Baždara iz Sjenice.
– Moja teško bolesna i 26 godina nepokretna ćerka Arijeta i ja živimo od skromne socijalne pomoći i sevapa dobrih ljudi, dobrotvori iz ovog kraja i iz dijaspore pomažu nam da preživimo, da nije njihovih donacija verovatno bi bile „na ulici“ i bez igde ičega, jer ne bi mogle da platimo kiriju, struju i ogrev, niti da kupimo namirnice i lekove, hvala beskrajno humanoj Azemini, bog neka je čuva – poručuje Bajra Suljević, samohrana i teško bolesna majka iz Novog Pazara.
– Da nije pomoći dobrih ljudi, mi ne bi mogli da opstanemo u našem opustelom selu Žunjevići na Rogozni gde, koliko god se trudili, ne možemo da zaradimo ni za hleb. Zahvalni smo do neba čitaocima „Vesti“ koji su nam kupili konja i zaprežna kola, dva puta po kravu, frižider i motorne testere i što nam školuju našu ćerku Mariju – priča Milan Milanović, siromašni gorštak sa Rogozne, jedan od retkih koji su ostali na planini, bez ikakvih primanja, daleko od grada i u potpunom bespuću.
Radost starine
– Ni zdravstveno osiguranje nemamo, jer nisam regulisao porez, kad se razbolimo sve moramo da platimo, hvala dobrotvorki Azemini, bog joj dao sve što u životu poželela, ovakvi ljudi, velikog srca, nas spašavaju i bodre kad god smo u nevolji – dodaje Milan.
Donaciji su se puno obradovali i starina Raho Baždar iz Sjenice, koji je mesecima prikovan za bolesničku postelju i njegovi naslednici: Elko, Safija, Sabaheta i Ela koji imaju smetnje u razvoju.
Donacija iz Nemačke ide za lekove i hranu, svega nam je ponestalo, dobri ljudi nas održavaju u životu, da nije njihove pomoći pomrli bi od gladi – ističe Elko Baždar.
Dar od 200 evra poslala je i humana porodica Todorović iz Švedske: po 100 evra usamljenoj i bolesnoj baki Slobodanki Milošević sa Rogozne i siromašnoj porodici Alispahić iz Nove Varoši.
– Dugo sam se borila da se prehranim i preživim na surovoj planini sa koje su gotovo svi otišli, tek kada su „Vesti“ pozvale dobre ljude da mi pomognu i nakon što su mi stigle prve donacije, moj život počeo je da se menja nabolje, još sam u bolesti, bespuću i sirotinji, ali više ne gladujem, imam i za lekove i pred zimu uspem da spremim ogrev – priča usamljena i šlogirana baka Slobodanka Milošević iz sela Znuća na Rogozni koju povremene donacije naših čitalaca i bukvalno drže u životu.
Mada su se nedavno uselili u manju kuću koju su im za 5.500 evra kupili naši čitaoci sa raznih strana sveta, još mnogo nevolja i neizvesnosti čeka i siromašne supružnike Džemaila i Sabinu iz Nove Varoši kojima je pre sedam godina vatrena stihija uništila sve što su imali, da nije bilo ljudske dobrote i humanosti, ko zna da li bi ova porodica još bila na okupu i da li bi zimu čekala pod svojim krovom.
Za ogrev
Pomoć iz Švedske dobro će nam doći da decu Džejlu i Denisa na vreme dobro utoplimo i obezbedimo im knjige i sve što im treba za školu, nadamo se da ćemo sakupiti i za ogrev – priča Džemail Alispahić i moli nas da porodici Todorović prensemo veliku zahvalnost i najsrdačnije pozdrave.
Hvala od srca
Bliži se septembar, već u oktobru ovde je hladno, sada mi je najvažnije da sakupim za drva, da ih na vreme iscepam i složim, pošto je meni leva strana potpuno oduzeta i levu ruku praktično nemam, moraću nekome da platim, nadam se da će mi dobri ljudi pomoći da mi tokom zime soba bude topla, hvala porodici Todorović, bog neka joj podari sreću, radost i dobro zdravlja – poručuje baka Slobodanka.
