Porodica Marka iz Sidneja ponovo je, prvih decembarskih dana, obradovala Mariju – Maru Milanović, učenicu četvrtog razreda osnovne škole iz zabitog sela Žunjevići na planini Rogozni kod Novog Pazara. Dobri Marko i njegova familija i ovoga puta poslali su Mari i njenim siromašnim roditeljima Milanu i Evi 200 australijskih dolara, vredna donacija pomoći će da se što bolje pripreme za hladne zimske dane (na Rogozni je već pao prvi sneg) i pristojno obeleže svoju krsnu slavu – Svetog Nikolu.
Vredna Mara i njeni roditelji dugogodišnji su štićenici našeg Humanitarnog mosta, mada se puno trude i danonoćno rade, bez pomoći dobrih ljudi teško da bi opstali na opusteloj planini sa koje se, zbog bespuća i siromaštva, odseslilo više od 80 odsto žitelja, siromašni Milan i Eva nisu imali gde da odu. Žive u trošnom roditeljskom kućerku sa zemljanim podom i bez vode i jedva preživljavaju, svi dosadašnji pokušaju da se izvuku iz višedecenijskog siromaštva ostali su bez rezultata.
– Ne znam da li bi uopšte opstali da nije bilo dobrih ljudi iz naše dijaspore koji nam povremeno pošalju pomoć, dobrotvori iz raznih zemalja pomogli su nam da kupimo kravu, konja, zaprežna kola, šporet, motornu testeru, prošlog leta i frižider – ističe Marijin otac Milan.
Veliki dugovi
– Sada nam dobri ljudi pomažu da školujemo Maru koja je đak-pešak i dobar učenik, hvala im beskrajno, bog im dao sve što poželeli – ističe Marijin otac Milan i naglašava da je najveći deo donacije otići za izmirenje duga za struju, ostalo će Mara potrošiti za knjige, školski pribor i odeću – priča Marin otac.
Oni duguju i za struju, a teško mogu da zarade pristojan novac.
– Još dugujemo za svetlo, nadamo se da ipak nećemo ostati u mraku, dotrajao nam je i stari šporet „smederevac“, pa nam je kuća često puna dima, bez pomoći dobrih ljudi nećemo moći da kupimo novi, teško je ovde zaraditi dinar ili evro, jer nema ljudi, sve smo spremni da radimo, ali nemamo kome – jada se Milan i moli nas da porodici dobrotvora Marka iz Sidneja prenesemo velike pozdrave i neizmernu zahvalnost.
I njegova ćerka nam je objasnila kako će utrošiti vredan dar.
– Pomoći ću roditeljima da spreme slavski ručak, imaćemo i gostiju, Svetom Nikoli se najviše radujemo, hvala puno našim dobrotvorima iz Australije, mnogo nam znači svaka njihova pomoć, bog neka ih čuva, trudiću se da budem dobar đak i da jednoga dana i ja pomognem mojim roditeljima, ali i drugim ljudima u nevolji – poručuje Marija Milanović.
Vrednu stipendiju od 370 australijskih dolara, koju mu već nekoliko godina šalje dobrotvor O. V. iz Sidneja, dobio je i Stefan Pendić, dugogodišnji đak pešak iz zaseoka Đonlije na Goliji, sada učenik završnog razreda Srednje kožarsko-tekstilne škole i podstanar u Novom Pazaru, i on je od prvog razreda osnovne škole štićenik našeg Humanitarnog mosta.
Odsečeni od sveta
– Da nije stipendije iz Sidneja ja ne bih nastavio školovanje, jer moji siromašni roditelji Vladan i Rada ne bi mogli da mi iznajame sobu u Novom Pazaru, za pešačenje je predaleko, a autobusa nema. Posebno je teško zimi kada smo zbog velikih snegova i jakih mrazeva često danima odsečeni od sveta. Hvala do neba dobrotvoru O.V., njegova stipendija pomaže nam da preživimo u planinskoj zabiti i da se ja školujem, šaljemo mu velike pozdrave i neizmernu zahvalnost – ističe ovaj siromašni mališan sa Golije.
Dok privremeno, zbog bolesti oca Milovana, boravi u rodnom kraju, radovao se i šesnaestogodišnji Nikola Petronijević iz zabitog sela Joše na Goliji, učenik prvog razreda Srednje mašinske škole u Kragujevcu.
Donaciju od 100 švajcarskih franaka njemu je, posredstvom humanitarca Hida Muratovića, poslala porodica Kovačević iz Ženeve.
Uči za varioca
Nikola Petronijević uči za varioca, a u Kragujevac je otišao, jer u Novom Pazaru nema đačkog doma, a siromašni i bolesni otac Milovan nije mogao da mu plaća privatni smeštaj, jer su siromašni. Nikola nema nikoga osim oca Milovana, a za godinu dana izgubio je majku i još tri člana porodice.
Čeka bolje dane
U poslednje dve godine Nikoli su puno pomogli naši čitaoci i dobri ljudi iz ovog kraja, između ostalog sagradili su mu i opremili novu kuću.
– Teško mi je što je otac sam na planini, a ovih dana i ozbiljno bolestan, srećom, ide na bolje, pa se ja vraćam u školu, kad završim školu, postanem dobar varilac i zaposlim se biće bolje obojici – priča ovaj mališan koji sam pere, kuva, mesi, muze kravu i pravi sir.
