Iako su još osnovci, srednjoškolci i studenti, Marija Mara Milanović, Nikola Matković, Nikola Petronijević i Stefan Pendić, đaci pešaci iz zabitih sela na Rogozni i Goliji višegodišnji su i stalni štićenici Humanitarnog mosta „Vesti“. Mara je to već osam godina, Nikola Petronijević pet, Stefan Pendić duže od decenije, a Nikola Matković deceniju i po.
Prve donacije naših čitalaca, Mara, dvojica Nikola i Stefan dobili su pre nego što su krenuli u školu jer su ih njihovi siromašni roditelji jedva prehranjivali, dobri ljudi pomogli su im da se utople, obuju i obuku, da kupe koze, krave, knjige i kompjutere, da poprave kuće i da i u planinskoj zabiti i sirotinji imaju pristojne uslove za život i učenje.
Prate ih naši čitaoci i danas kada je Mara učenica četvrtog razreda osnovne škole, Nikola Matković student druge godine informatike na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, Nikola Petronijević učenik druge godine Srednje mašinske škole u Kragujevcu, a Stefan Pendić učenik četvrtog završnog razreda Srednje škole za dizajn tekstila i obuće u Novom Pazaru. I svi su dobri đaci, Nikola Matković i više od toga – „mali genijalac“ i jedan od najboljih novopazarskih studenata.
Donacije siromašnim i dobrim đacima i ovog puta stigle su iz daleka, od ljudi velikog srca i široke duše, od dobrotvora koji znaju šta je muka i nemaština i koji svim srcem žele da im pomognu. Maloj Mari stalna mesečna pomoć od 200 dolara, stigla od Marka iz Sidneja, donacijom od 100 evra Nikolu Matkovića obradovala je anonimna dobrotvorka iz Švedske, a Nikolu Petronijevića, takođe sa 200 dolara, anonimni dobrotvor iz Sidneja, iz najvećeg australijskog grada stigla je i stalna stipendija od 370 dolara koju siromašnom Stefanu Pendiću redovno šalje dobrotvor O. V., koji stipendira još nekoliko siromašnih đaka na Kosovu i Metohiji.
– Ovo je velika pomoć meni i mojim roditeljima Milanu i Evi, hvala do neba Marku iz Sidneja i njegovoj porodici, hvala im što misle na nas i pomažu nam da opstanemo u ovim teškim vremenima. Kupiću knjige, nešto od garderobe i obuće i pomoći ću tati da kupi najneophodnije namirnice za zimu – kaže Marija Milanović iz zabitog i siromašnog sela Žunjevići na Rogozni.
I Nikola Matković je zahvalan na pomoći koju mu šalju dobri ljudi.
– Pomoć mi je stigla na početku školske godine kada je najpotrebnija, iskoristiću je da platim autobusku kartu do Novog Pazara, da kupim potrebne knjige i pribor, za obrok kad se duže zadržim u gradu, ali i da pomognem bolesnim roditeljima Slavomiru i Jevrosimi koji jedva opstaju u selu Vučinići na padinama Golije. Da nije povremene pomoći dobrih ljudi, ne bih mogao da se školujem, hvala im beskrajno, hvala i anonimnoj dobrotvorki iz Švedske – poručuje Nikola Matković koji, iako svakodnevno pešači desetine kilometara i živi u kući bez vode i kupatila, u svom indeksu ređa samo desetke.
I mlađani Stefan Pendić ističe koliko mu znači pomoć iz daleke Australije.
– Nama je stipendija iz Sidneja jedini prihod, njome se izdržava cela naša porodica, majka Rada, otac Vladan i brat Srđan su u selu Đonlije na Goliji, gde smo jedini žitelji, a ja sam stalno na relaciji Novi Pazar – Golija, odnosno kuća-škola – kaže Stefan Pendić.
I vrednom Nikoli Petronijeviću donacija znači baš mnogo.
– Hvala puno anonimnom dobrotvoru iz Australije, namestilo se da mi njegova pomoć stigne baš kada sam stigao iz Kragujevca da u selu Joše na Goliji obiđem oca Milovana, puno će mi značiti u narednim danima, jer je u velikom gradu sve skupo,a bolesni tata ne može mnogo da mi pomogne – priča Nikola Petronijević.
On se školuje u Kragujevcu jer tamo postoji postoji jeftini dom za siromašne đake. On je otišao daleko od svog oca da završi za varioca i jednog dana ispuni svoju želju i postane graditelj podmornica.
Dobio i kuću
Čitaoci „Vesti“, humanitarac Hido Muratović i preduzeće Novi Pazar – put izgradili su Nikoli Petronijeviću i njegovom ocu Milovanu kuću na Goliji u koju je uloženo oko 20.000 evra.
– Spasli su nas dobri ljudi bede i sirotinje, nikad ne mogu zaboraviti tu dobrotu, jedva čekam dan kada ću i ja biti u prilici da pomognem nekome ko je u nevolji – priča Nikola koji je za godinu dana izgubio majku, dedu i strica.
Biće modelar obuće
– Jedva čekam da završim školu, da postanem modelar obuće, da se zaposlim i da pomognem mojoj porodici, da nije pomoći velikog dobrotvora O. V. iz Sidneja ne bih mogao da se školujem, hvala mu i bog neka ga čuva – ističe Pendić.
