Dugo je Novopazarac Vukomir Tomović, samohrani otac nepokretnih i teško bolesnih sinova Ivana i Predraga štićenik Humanitarnog mosta „Vesti“ i dugogodišnja „briga“ naših čitalaca i drugih humanih ljudi iz celog sveta.
Pomažu mu dobrotvori iz dijaspore duže od dve decenije da prehrani, ugreje i leči svoje bespomoćne sinove, pomogli su mu i da se iz zabitog Pasjeg Potoka na Rogozni preseli u Novi Pazar, sagradi kuću u prigradskom naselju Šestovo i bude bliže Specijalnoj bolnici za distrofičare u Novopazarskoj banji gde Ivan i Peđa moraju na stalne rehabilitacije. Nažalost, u poslednjih pola godine pomoći za Tomoviće nije bilo, pa je Vukomir, i sam teško bolestan, jedva uspeo da Ivanu i Peđi obezbedi potrebne lekove, kupi ogrev za zimu, plati struju, nabavi namirnice.
– Navikli smo da nam dobri ljudi, poslednjih godina najčešće iz Australije, povremeno pošalju po neku donaciju, posebno pred Božić, Vaskrs, Petrovdan (slava) i Novu godinu. Pomoć nam je uvek stizala u „minut do dvanaest“, kad ostanemo bez dinara i kada nam je najpotrebnija. Ne znam šta se desilo da je prošle jeseni, bar što se nas tiče, sve stalo. Snalazili smo se kako smo znali i umeli, mnogo toga i trpeli… – priča Vukomir.
Naglašava i da mu je ovih dana pomoć ipak stigla, ponovo iz daleke Australije. Obradovala ga je porodica Komljenović iz okoline Sidneja koja mu je poslala 200 tamošnjih dolara.
– Svaka pomoć nam je zlata vredna. Hvala do neba porodici Komljenović, Bog neka ih blagoslovi i nagradi njihovu dobrotu. Ozbiljno sam bolestan i da radim ne mogu, a sinovi su teški invalidi. Moram stalno da budem sam uz njih, jer bez pomoći ne mogu ni da se hrane, obuku, niti da sednu u invalidska kolica – priča Vukomir i nada se da ga dobri ljudi neće zaboraviti.
Vrednu donaciju od 200 dolara porodica Komljenović poslala je i Novopazarki Bajri Suljević, samohranoj majci nepokretne Arijete koja o svom hendikepiranom i teško bolesnom detetu brine bez ikakvih primanja i socijalne pomoći, a samo za kiriju, lekove, pelene, struju i ogrev mesečno im je potrebno bar 300 evra.
– Ko zna šta bi sa nama bilo da nas pre deset godina nisu posetile „Vesti“, a potom i humanitarac Hido Muratović. Od tada nam povremeno, od dobrih ljudi iz celog sveta, stiže pomoć koja nam omogućava da preživimo i da se, kao ranije, tokom zime ne smrzavamo – priča hrabra Bajra koja je ceo svoj život posvetila svojom bolesnoj ćerki i dodaje:
– Arijeta ne priča i ne ustaje, samo se ponekad malo nasmeje. Zna da se obraduje kad oseti da sam raspoložena. Bog nam je odredio ovakav život i muku, verovatno i poslao sve ove dobrotvore da nam pomažu. Hvala im, mnogo nam znači svaki evro ili dinar. Bogu se molim da nagradi sve naše dobrotvore i podari im sreću u životu.
Samo da ne ostane bez brašna
I Mihrija Murić iz zabitog sela Stup na granici Srbije i Crne Gore (opština Rožaje) je samohrana majka sinova Enesa i Ernesa koje, nakon smrti supruga Abdulaha, sama u planinskoj zabiti jedva prehranjuje i školuje. Ova uporna i hrabra žena radi kao drvoseča. Naši čitaoci svojim donacijama omogućili su joj da kupi „tone“ brašna, kravu, nekoliko koza, motornu testeru, šporet… Ovih dana anonimni dobrotvor iz Lozane u Švajcarskoj, rodom sa Peštera, poslao joj je donaciju od 200 franaka koja će joj, kako ističe, dobro doći da obnovi zalihe brašna (samo bez hleba da ne ostane) i sinovima omogući dalje školovanje. Stariji Enes je srednjoškolac u Rožajama, mlađi Ernes, osnovac i đak pešak.
– Ovom i svim drugim dobrotvorima šaljemo velike pozdrave i neizmernu zahvalnost. Da nije ovakvih ljudi, koji znaju šta je muka i sirotinja i žele da pomognu bolesnima i siromašnima u ovom kraju, ali u drugim delovima Srbije i Crne Gore, naš život bio bi još mnogo teži i neizvesniji – ističe Mihrija.
Još jedna muka
Sudbina i geni su se baš surovo poigrali sa Vukomirom Tomovićem, i njegova unuka, desetogodišnja Katarina, ćerka njegovog trećeg i zdravog sina Zorana, koji takođe živi u Novom Pazaru, od rođenja je paralizovana, Vukomir se nada da će medicina napredovati i da će bar za Katarinu, čiji roditelji takođe žive teško, biti leka.
