Da su čitaoci „Vesti“ ljudi velikog i plemenitog srca uverili smo se bezbroj puta, jer su priskakali u pomoć ugroženim ljudima baš kada je to najpotrebnije.
Upravo to je i sada slučaj sa osmoipogodišnjim Aleksom Bogdanovićem, siročetom iz Bijeljine, koji je svojevremeno ujedinio ne samo Republiku Srpsku već i čitav narod u dijaspori. Da ne bude zaboravljen, svojim darom pobrinuo se pažljivi anonimni donator iz Bad Homburga i to upravo pred početak školske godine.
Ovaj darodavac velikog srca uputio je 200 evra, koje smo prosledili na kućnu adresu Aleksine starateljke i bake Razije Aziri (61).
Poklon je namenjen za udžbenike i pribor, da se mališan spremi za školu.
Prema Razijinim rečima njihovoj sreći nije bilo kraja kada su dobili poklon za Aleksu.
– Veliko hvala ovom divnom čoveku. Mnogo mi znači ovaj dar, kupila sam detetu pored knjiga i pribora i čarapica, imala sam nekog duga od 50 KM koji sam vratila. Hvala do neba divnom čoveku što je omogućio da se moj Aleksa spremi za školu – kaže u jednom dahu baka Razija.
Ona kaže da je srećna što njen mališan nije zaboravljen.
– Hvala od srca tom divnom dobrotvoru iz Bad Homburga koji je mislio na mog mališana. Drugi razred je završio kao vrlo dobar, čime sam veoma zadovoljna, jer je istina da mu ja ne mogu mnogo pomoći u školi. Sada kreće u treći razred, sreća bakina – priča Razija.
Podsećanja radi, Aleksi je majka umrla kad je imao samo dve godine, a oca nikada nije ni upoznao. Od kada je ostao sam na svetu o njemu i gluvonemoj rođaki Mariji, brine Razija i to kao o svojoj deci. Priča je dospela u javnost zahvaljujući novinarima koji su je videli kako je prevrtala po kontejneru bijeljinske bolnice – tražeći hranu za svoje štićenike. Situacija ni sada nije dobra, jer Razija zbog brige o Aleksi i Mariji, ali i sopstvenog narušenog zdravlja ne može da radi i zaradi dovoljno za njihove najosnovnije potrebe.
– Primam 120 KM (60 evra) socijalne pomoći i još toliko dobija Marija na ime invalidnine. Međutim, kada platim kiriju 150 KM i račune, neretko moram da se odreknem lekova koje moram da pijem, da bismo imali za hranu – kaže Razija.
Aleksina rođaka Marija (18) koja živi sa njima zbog neveštog komuniciranja sa okolinom i nesnalaženjem, ne može naći posao.
– Snalazim se kako znam i umem i da nema ljudi dobre volje koji nam povremeno pomognu, stvarno ne znam kako bismo preživeli – iskreno će Razija.
Sanjaju o svom domu
Podsećanja radi, ova porodica živi u iznajmljenom stanu koji plaćaju ljudi dobre volje. Vlasti Bijeljine su joj pre godinu dana obezbedili stan, ali ga je baka Razija teška srca ipak odbila.
– Stan se nalazi u romskom naselju u kome su stalno tuče i problemi. Ne želim da mi deca tamo rastu. Opštinari su prihvatili to moje objašnjenje i obećali da će pomoći u plaćanju kirije, ali se to nije dogodilo. Ne krivim, samo kažem onako kako je – priča Raza.
Prodavali i karton
Raza se priseća vremena kada je sa Aleksom obilazila kontejnere po Bijeljini prikupljajući karton. Za 100 kilograma dobijala bi 15 KM.
– Znamo da poranimo i već u pet ujutro da budemo na pijaci, jer se tamo najviše baca karton. I onako mali borio se da zaradi. Tako sam spajala kraj s krajem, ali ga više niko ne kupuje – priča baka Razija.
Kontakt za pomoć
Plemeniti čitaoci „Vesti“, koji mogu i žele da pomognu baka Raziji Aziri i skinu veliki teret s pleća da prikupi dovoljno novca za kiriju, da se ne bi našli na ulici, mogu je kontaktirati na adresu: Ul. Sofke Nikolić 15, 76300 Bijeljina, a telefon je: +387 65 816 695 i dogovoriti se oko načina slanja i dostave pomoći.
