Saznavši za nevolje porodice 11-godišnje Milice Tatić iz Kumana u okolini Zrenjanina, obolele od autoimunog hepatitisa, naša redovna čitateljka i donatorka B. G. iz Adelejda, poželela je da im pomogne i bar malo olakša poteškoće sa kojima se svakodnevno suočavaju. Ne časeći časa, poslala je svoju pomoć od 200 dolara, koju su reporteri „Vesti“ odmah prosledili na kućnu adresu porodice Tatić.
– Nemamo dovoljno reči da se zahvalimo ovako divnim ljudima koji u proteklo vreme ne prestaju da misle na nas. Hvala do neba i toj dobroj duši koja je sa drugog kraja sveta mislila na našu Milicu. Za nas je svaka pomoć velika i značajna i to ne samo u smislu da našoj Milici omogućimo lekove bez kojih ne može, već i da imamo i za najosnovnije, budući da naša porodica živi samo od moje skromne plate i onoga što suprug u nadnici uspe da zaradi. To često i nije dovoljno za sve potrebe, posebno kad je zdravlje naše Milice u pitanju – kazala je Ana Milankov, dodavši:
– Kao što sam vam prošli put pomenula, Milicu smo morali da vodimo na dodatne preglede, jer su joj leukociti bili mnogo povišeni. Bile smo i u bolnici i rezultati nisu sjajni, ali su malo bolji nego prošlog meseca. Doktorka joj je ukinula lek koji je sprečavao jetru da sama sebe napada, jer je zbog dugog korišćenja izazvao pad leukocita. Bukvalno je sad organizam ostavljen da se sam bori. Od dva zla izabrano je manje. Za tri nedelje idemo opet, pa će se videti kakvi su dalji koraci. Sreća je što ona mnogo voli voće, povrće, pa joj pravim sve i svašta i nekako se za sad borimo.
Razlog zbog koga se porodica Tatić obratila dobrim ljudima za pomoć, jesu mala primanja porodice zbog kojih se često nađu u svakodnevnom problemu šta je od čega preče, a zdravlje deteta uvek mora biti na prvom mestu.
– Svesni smo da nikome nije lako da izdvoji od sebe i svoje porodice da bi pomogao nekome koga i ne poznaje. Teška su vremena za sve. Majka sam troje maloletne školske dece i svaki dinar za nas je kao kuća. Budući da moja Milica od sedme godine ima problema s jetrom, da joj je konstatovan autoimuni hepatitis i da su joj potrebni posebni lekovi, stalno se dovijamo kako to da obezbedimo. Milica sada pije četiri vrste lekova, od kojih samo jedan dobijamo na recept, a to znači da svaki moramo platiti u punoj ceni. Ona se dobro oseća, pije i dalje iste lekove, a samo joj je „imuran“ za sad ukinut. Radili smo ranije analize mnogobrojne, neke su se plaćale, neke ne. Nošena je i krv za Beograd, u Institut za transfuziju krvi. Za sada doktorka nije tražila dodatne analize. Videćemo dakle, za tri nedelje šta dalje, pošto je ona sad bez tog glavnog leka koji je transaminaze držao u normali. Sve zavisi kako će se njen organizam izboriti – navodi Ana Milankov.
Medikamenti na prvom mestu
Lekove koje koristi mala Milica Tatić su: „sildžmarin“, „ursofalk“ i „ferimor“, sve su kapsule i lekovi za odrasle.
– Zato ćemo i ovu donaciju delom utrošiti na nabavku lekova, ali videćemo šta nas još očekuje, jer ne znamo kako će se stvari dalje odvijati. Strepim i molim se da ipak bude sve dobro. Možda će Milici dati i neki novi lek, više ni sama ne znam, samo želim da njoj bude dobro i prezahvalna sam svim čitaocima „Vesti“ koji su imali razumevanja za naš problem i pomogli nam onda kada je bilo i najpotrebnije, baš kao i sad – istakla je Ana Milankov.
Voli školu
Mala Milica je odličan đak OŠ „Milan Stančić Uča“ u Kumanu, uprkos zdravstvenim problemima. Uskoro polazi u peti razred i tome se mnogo raduje, iako se njeni roditelji svakog septembra suočavaju sa dodatnim troškovima.
– Svakog septembra za troje dece treba obezbediti knjige, školski pribor, nešto od odeće i obuće. Veliki su to izdaci i iskreno se nadamo da ćemo od pristiglih donacija dobrih zemljaka, rešiti ponešto od svega toga. Ono što nas raduje je to što naša Milica voli školu i veoma je posvećena. Ima sve petice, takmičila se u matematici, a pre nekoliko meseci osvojila je prvo mesto za nagradu na drugom Festivalu kratkih priča pod nazivom „Leptir“. Mlađi brat se ugleda na nju i sa te strane mi smo veoma srećni što su skromni, radni i vredni – istakla je mama Ana.
Dobre želje za dobrotvore
– Istina je da se ljudi u našoj okolini teško odlučuju da nekome pomognu i to je sasvim razumljivo, jer nikome nije lako. Zato sam i nemajući kome drugo, odlučila da se za pomoć ponovo obratim čitaocima „Vesti“. I tada, a i sada uverila sam se da naši zemljaci u dijaspori imaju veliko srce. Za njih zaista ne postoje prepreke niti granice njihove dobrote. Nadamo se da će se svima dobro još boljim vratiti – kazala je Ana Milankov.
