Dok se bore da se pre zime usele u novu kuću, koju su im prošle godine sagradili čitaoci „Vesti“ i da srednjem sinu Radiši omoguće lečenje jer od rođenja ima smetnje u razvoju, na adresu Slobodana i Stanke Bandović iz sela Gradac na Pešteru (opština Sjenica) stigle su još dve vredne donacije koje će mnogo značiti ovoj izuzetno siromašnoj porodici.
Naša čitateljka i dobrotvorka Dragica – Dada Bošnjak iz Nijmegena u Holandiji poslala je porodici Bandović 180 evra sa željom i nadom da će doprineti Radišinom lečenju i izlečenju. A anonimna donatorka iz Sidneja u Australiji poslala je 1.000 tamošnjih dolara za unutrašnje radove na kući Bandovića. Obe donacije Slobodanu smo uručili u Novom Pazaru dok je čekao šta će malom Radiši preporučiti konzilijum lekara.
– Naš srednji sin Radiša od rođenja ne govori, iako je napunio šest godina. Progovorio je tek prošle godine, a imao je i ozbiljne anomalije u predelu mošnica. Što se govora tiče situacija se popravlja, Radiša stalno vežba sa logopedima u Novom Pazaru i Sjenici i znatno bolje komunicira nego prošle godine. Napredak je vidan, ali prema rečima lekara još nije za školu, pa će najverovatnije morati da preskoči jednu godinu, a možda i da izvesno vreme provede u specijalnom centru Lipovica kod Beograda. Što se mošnica tiče, i tu je situacija mnogo bolja. Prošle godine imao je jednu operaciju u Prijepolju, uskoro će imati još jednu, pa ćemo, nadamo se, trajno rešiti ovaj problem – priča Slobodan.
Ne zaboravlja i svaki put naglašava da ništa ne bi mogao da učini za svoje dete da nije stalne pomoći čitalaca „Vesti“.
– Svako putovanje u Novi Pazar i Prijepolje i rad sa logopedom plaćamo. Ranije nismo imali ni za hleb. Oskudevali smo u odeći i obući i smrzavali se u našem kućerku, a sada nam, hvala Bogu, sve to omogućuju dobri ljudi iz naše dijaspore. Donacije koje smo dobili od Dragice Bošnjak iz Holandije i anonimne čitateljke „Vesti“ iz Australije dobro će nam doći u Radišinom lečenju i nastavku radova na uvođenju struje i malterisanju unutrašnjosti kuće. Hvala do neba gospođi Dragici i dobrotvorki iz daleke Australije. Bog neka ih čuva i sreća prati, zadužile su nas za ceo život! – poručuje Slobodan, suznih očiju.
Osim izlečenja malog Radiše, završetak započete i ukrovljene kuće glavni je cilj i najveća želja svih članova porodice Bandović.
– Mnogo novca potrošili smo za dobijanje potrebnih dozvola i legalizaciju kuće koju gradimo, kao i za dovođenje vode. Nabavili smo i većinu elektro-materijala, pesak i cement, pa se nadamo da će majstori uskoro prionuti na posao. Samo za kupovinu i postavljanje unutrašnjih vrata, elekto-instalaciju, brojilo, vodoinstalaterske radove i malterisanje trebaće nam oko 2.000 evra. Potom slede krečenje, postavljanje laminata i za nas najskuplje i najpotrebnije – kupatilo. Mada smo još daleko od useljenja, nadamo se da ćemo, uz božju pomoć i dobrotu čitalaca „Vesti“, iduću zimu provesti u novoj kući – dodaje Slobodanova supruga Stanka Bandović i ističe da živi za dan kada će Stefana, Radišu i Petra okupati u svom kupatilu.
Nevreme ih nateralo u beg
Slobodan, Stanka i baka Marija Bandović kažu da su jedva preživeli nevreme koje je pre desetak dana zahvatilo Peštersku visoravan.
– Bila je užasna oluja, mislili smo srušiće nam našu straćaru i deca će nam stradati. Dok je grmelo, lilo kao iz kabla i padao grad nekako smo utrčali u novu kuću i tu na sigurnom sačekali da prođe oluja – priča Slobodan.
Kuća u kojoj trenutno živi porodica Bandović sklepana je od betonskih blokova, blata i lima. U njoj je rođeno i raste troje Slobodanove i Stankine dece.
Bog neka vas čuva!
– Borimo se koliko možemo, Slobodan je dobar radnik, po ceo dan tovari ugalj u rudniku Štavalj, a posle podne kosi. Sve što zaradi ne može da nas pokrpi ni za najosnovnije namirnice i sredstva za higijenu. Dok nam dobri ljudi nisu pritekli u pomoć, ni Radišu nismo mogli da lečimo jer nismo imali ni za autobusku kartu do Sjenice, a kamoli za nešto drugo. Sada je, hvala Bogu, sve mnogo bolje. Veliku zahvalnost dugujemo i humanitarcu iz Novog Pazara Hidu Muratoviću koji je prošle godine na svojim plećima nosio izgradnju naše kuće. Hvala mu, Bog neka ga čuva, a veliko hvala i svim dobrim ljudima koji nam pomažu – ističe Slobodanova majka Marija koja je prinuđena da svakodnevno, po jedan topli obrok i nekoliko vekni hleba, putuje u 10 kilometara udaljenu Sjenicu narodnu kuhinju.
Video zapis Hida Muratovića
Naši čitaoci, mogu i pogledati kako je započeta gradnja novog doma porodice Bandović koju je zdušno vodio Hido Muratović i uveriti se koliku želju imaju najmlađi: Stefan, Radiša i Petar da spavaju u toplom bez bojazni da će im se „kuća“ srušiti na glavu.
