Na kućnu adresu porodice Stevanović iz Torde u opštini Žitište, proteklih dana stigla je i pomoć anonimnog donatora iz Bad Homburga od 200 evra, donevši veliku i iskrenu radost, ali i mali predah od silnih nevolja, koje ih već dugo prate.
– U ovo doba korone kada je svima i svuda teško, odvojiti za drugoga, nekoga koga i ne poznajete, mogu samo istinski dobri i humani ljudi. Nas nesrećnika je zaista mnogo i pomoć je zaista svima potrebna. Zato ovakvi gestovi vraćaju veru u ljude, jer dele sa nama našu sreću, tugu. Prosto, odvoje vreme da pročitaju sve te tužne sudbine o kojima pišete i daruju koliko mogu za nečiji osmeh, dece i odraslih, a to je za svaku pohvalu i divljenje. Veliko i od srca hvala tom dobrom čoveku koji je mislio na nas i na ovaj način nas usrećio. Njegovom podrškom, pokušaćemo da rešimo bar poneku muku – poručila je Ivana Jovanović.
Prema njenim rečima, zimu su nekako pregurali, pre svega zahvaljujući novcu koji su im poslali dobri ljudi iz dijaspore. Najteže im je bilo početkom proleća, jer posla nije bilo ni za lek, pa su se dovijali kako su znali i umeli sa malo socijalne pomoći. Više gladni, nego siti.
U međuvremenu, starija ćerka je uspešno završila srednju školu za kuvara i odmah se prijavila na biro za zapošljavanje, ali od posla u tako malom mestu, za sada nema ništa… Najveću muku im predstavlja činjenica da im kuća iz dana u dan propada. Materijal za popravku, novi prozori i vrata su im isporučeni zahvaljujući humanitarnoj organizaciji Help, ali novac za majstore nemaju.
– Situacija je takva da kod kuće sada imamo troje radno sposobnih ljudi koji nemaju posao. Samim tim, nismo ni u mogućnosti da bar malo popravimo uslove u kojima živimo. I dalje je problem to što kuća iz dana u dan propada, pa strepimo da ne ostanemo bez krova nad glavom koji smo bili prinuđeni da kupimo. I da paradoks bude veći, imamo materijal za popravku, ali nemamo novac za majstore. Kucali smo na mnoga vrata za pomoć u bilo kom obliku, ali odgovora nema. Jedino pravo rešenje bi bilo da imamo posao. Konkurišemo gde god možemo i ne libimo se ni najtežeg posla u nadnici, ali u selu u kome živimo tek mali broj ljudi se bavi poljoprivredom i traži ljude za nadnicu – iskreno će Ivana, koja se i dalje nada da će i za njenu porodicu doći bolje sutra.
Njena sudbina, kao i njenog supruga, od samog životnog početka nije nimalo laka. Rođena je u Nišu i imala je dva brata. Majka je jedino radila, a otac je bio alkoholičar. Detinjstvo pamti po opijanju oca. Odmalena su naučili da rade kako bi pomogli majci i ublažili posledice maltretiranja od strane oca. Stariji brat, čim je završio školu, pobegao je od kuće u Sokobanju, zaposlio se u rudniku i tamo zasnovao svoju porodicu. Ivana je radila i pomagala koliko je mogla majci. Sa 27 godina se udala, ali je i njen suprug ubrzo počeo da pije, zbog čega se vratila u roditeljski dom sa bebom. Ali ni tu nije imala mira, iako je radila teške fizičke poslove, samo da njena ćerka ima sve. Nakon mnogo godina nevolja, smrti majke i mlađeg brata, Ivana upoznaje isto toliko namučenog Milorada Stevanovića i sa njim i njegovom decom Anđelijom i Mihajlom započinje život iz početka. Nažalost, ružna prošlost ih nije ostavila na miru i zbog čega su se još jednom našli u teškoj situaciji. Razumeli su to i naši humani čitaoci koji su im, svojom plemenitošću, vratili nadu u bolje sutra.
Teško bez posla
– Suprug Milorad radi povremene poslove i sve što mu padne pod ruku ovde po selu, ali to nije dovoljno da se prehranimo. Sve što primi, dajemo na isplatu kredita, a ja kao žena bagerista, ovde ne mogu naći zaposlenje. Upravo to je i naša najveća boljka, što ne možemo da živimo od svog truda i rada kako smo navikli, a najviše nam je žao dece koja zbog toga trpe – iskreno će Ivana, zbog čega se nada da će im neko pomoći da reše muku koja ih pritiska.
Bez dobrih ljudi bi se smrzli
– Da nam prvi komšija gospodin Lajoš i baka Ilonka nisu pozajmili smederevac, ne znamo kako bismo se ogrejali ni pekli hleb. Zahvaljujući „Vestima“ i dobrim ljudima dobili smo hranu da preživimo tu situaciju u kojoj smo se našli. Dragan iz Crvenog krsta Žitište nam je dao još jedan paket hrane. Nekako nam je vraćena vera da će biti bolje sutra i nama. Iako su prozori na kući truli i duvalo je sa svih strana, zbog čega sam stavljala posteljinu preko njih, kuća je nekako dobila toplinu doma, koju sve do tada nismo osećali – prisetila se Ivana.
Kako uputiti pomoć?
Plemeniti čitaoci „Vesti“ koji mogu i žele da pomognu porodici Stevanović da ne gladuju u narednom periodu, mogu stupiti u kontakt sa njima na adresu: Doza Đerđa br. 19, Torda, Opština Žitište, Srbija i putem telefona na brojeve: +381 62 329 877 i + 381 23 831 118. Naravno, na usluzi je kao i uvek Redakcija „Vesti“.
