Da pojedini štićenici Humanitarnog mosta „Vesti“ zauzmu posebno mesto u srcima naših plemenitih zemljaka iz dalekog sveta, potvrđuje i nedavna donacija dobrog Neda Hadžića iz Ludvigzburga od 100 evra, upućena samohranom ocu Zoranu Tutunoviću iz sela Rajac kod Čačka. Uz dar stiglo je i pismo u kome između ostalog piše:
„Poštovani gospodine Tutunoviću, obećao sam da ću Vam se u dogledno vreme opet javiti i evo to i činim. U ferbruaru sam vam poslao donaciju od 100 evra, a ovog puta takođe, šaljem novčani prilog u istoj vrednosti želeći vama i vašim princezama, a posebno maloj Milici, mnogo sreće, zdravlja i svako dobro“
Donacija je već uveliko stigla na kućni prag Tutunovića, donevši svima osmeh na lice.
– Veliko i od srca hvala tom divnom čoveku koji nas ne zaboravlja. Pomoć ovako divnih ljudi nam nekako uvek stigne onda kada je najpotrebniji. Nadam se da će mu dobri Bog dobrim uzvratiti. Mnogo nas je obradovao kako svojim pismom, tako i novčanim darom koji nam je svakako dobrodošao, a kojim ću najpre obradovati devojčice. Zaslužile su. Mnogo sam ponosan na njih kakve su, budući na to šta nas je sve u životu snašlo, a njih posebno, jer ih moja bivša supruga od razvoda ni ne posećuje iz samo njoj znanih razloga – rekao je Zoran Tutunović.
Istina, priča o šestogodišnjoj Milici Tutunović, njenoj borbi za vid i zdravlje, baš kao i njenih roditelja da joj omoguće lečenje, od njenog rođenja, dobro je poznata mnogim našim čitaocima širom sveta. Posebno imajući u vidu, da o njenoj zlehudoj sudbini pišemo od Miličine prve godine života. Zahvaljujući upornosti oca Zorana i podršci dobrih ljudi iz celog sveta, Milica danas vidi, hoda i sanja neke lepe snove. Činjenica je da su Milici ubrzo po rođenju lekari otkrili da ima kataraktu na oba oka i naglasili da će ceo život provesti u mraku. Neverovatna humanost dobrih ljudi širom sveta i umešnost lekara, dokazali su da ne mora tako da bude i da su jači od zastrašujuće dijagnoze.
– Posle šoka od saznanja šta je sa našom devojčicom, tragajući za lekom, čuo sam da u jednoj bolnici u Rusiji, u Kalugi, uspešno operišu kataraktu kod dece, ali i to da to mnogo košta. Tada sam se našao kao u nekom bezdanu iz kojeg su me uz pomoć Redakcije „Vesti“ izvukli naši humani ljudi iz celog sveta. Za svega nekoliko dana u akciji Humanitarnog mosta, prikupljeno je preko 13.000 evra, koliko je koštala operacija i to mi je dalo nadu da će moja Milica, ipak, ugledati svetlost dana. Pomoć je stizala i posle toga, za svaku Miličinu očnu stimulaciju u Novom Sadu, koja je bila neophodna. Zato mojoj zahvalnosti svim divnim ljudima širom sveta nema kraja – prisetio se Zoran.
Borba sa posledicama
Kako kaže Zoran, operacija koja je bila uspešna je najvažniji deo Miličinog lečenja, ali borba da se izbore sa posledicama njenog života u mraku i dalje traje.
– Predugo je živela u mraku zbog čega su ostale ozbiljne posledice. U međuvremenu je progledala i prohodala, ali još ne govori smisleno. Da bude još teže, i intelektualno zaostaje za decom njenog uzrasta zbog čega je stalno vodim u Novi Sad kod lekara koji čine sve da i moja Milica stigne svoje vršnjake. To sve iziskuje mnogo novca koje sam od nesigurne nadnice, ne bih mogao da zaradim godinama – kaže ovaj hrabri samohrani otac.
Pored Milice, on potpuno sam brine i o ćerkama Mariji (12), Anđeliji (10) i Stojki (8). Supruga ga je napustila pre dve godine, pa je prinuđen da se sam snalazi i da devojčicama bude i otac i majka.
Nema odustajanja
Od svoje bitke za zdravlje ni Milica ne odustaje. Pred njom je težak put i nepredvidiv, ali uz istrajnost i jaku želju, kako veruje Zoran Tutunović, sve je moguće, pa i to da jednog dana bude samostalna i uživa u čarima detinjstva kao i njeni vršnjaci. Iako je maloj Milici, vid vraćen, mora još mnogo toga da nadoknadi, jer iako je Milica fizički mnogo napredovala, psihički je na nivou deteta od tri godine. Krajem juna puni sedam godina, ali za redovnu školu neće biti spremna. Zato se otac Zoran toliko bori da joj omogući ne samo očne stimulacije kako bi poboljšao vid, već i sve drugo što je neophodno kako bi Milica jednog dana postala samostalna i uživala u čarima detinjstva kao i njene starije sestre.
