U pravom trenutku, dva dana pred polazak na Ortopedsku kliniku Banjica, gde će njegova teško bolesna i jedva pokretna supruga Bajramka operisati oba kuka, a on izvršiti potrebna snimanja i lekarske kontrole, dobri ljudi iz Holandije i Belgije, mahom rodom sa prostora Sandžaka – Raške oblasti, pobrinuli su se da Hidajet Pljakić, teški invalid (bez obe noge) iz sela Oraše, kod Tutina, u Beograd ode potpuno spreman i sa 500 evra u džepu.
Ovom dugogodišnjem štićeniku našeg Humanitarnog mosta i velikom borcu kroz život, koji je prema njemu bio vrlo okrutan, najnovije donacije omogućiće da plati prevoz do Beograda, da organizuje smeštaj i nekoliko dana bude u kontaktu sa lekarima i uz svoju suprugu. On se nada da će bar nešto ostati i za najpotrebnije lekove.
Bog sve zna
– Žao mi je što ovi veliki i humani ljudi žele da ostanu anonimni, zamolili me da ne pominjem njihova imena, jer kako naglašavaju ne vole da se eksponiraju u javnosti. Zato pominjem samo njihove inicijale, a Bog dobro zna o kome se radi i siguran sam, nagradiće njihova dobra dela. Po 100 evra iz Holandije su mi poslali M. L., R. S. i M. N, a iz Belgije po 100 evra dobio sam od E. B. i R. R. Svi su mi poželeli dobro zdravlje i da donacijama koje sam dobio kupim potrebne lekove i neophodna medicinska pomagala – priča Pljakić i dodaje:
– Sve do pre tri meseca, Bajramka i ja smo živeli u oskudici i potpunoj neizvesnosti, gde sam bio potpuno nemoćan da bilo šta preduzmem, a ona jedva pokretna. Ništa nismo mogli da radimo i zaradimo, a primanja nikakva nemamo. Tek kada su „Vesti“ ponovo počele da pišu o našim nevoljama i apeluju na svoje čitaoce i dobre ljude u našoj dijaspori da nam pomognu, stigle su i prve donacije. Za dva meseca više od 3.000 evra. Taj novac još čuvamo, da je trebalo, deo bismo potrošili za putovanje u Beograd, ali pošto su nam stigle donacije iz Holandije i Belgije, ovu „ušteđevinu“ čuvaćemo za „ne daj Bože“, ali i za eventualno preseljenje u Novi Pazar gde bismo bili bliže lekarima.
Hvala celoj dijaspori
Kako naglašava Hidajet, siguran je da bi se njihov život bar delimično mogao poboljšati ako Bajramkine operacije uspeju i ako ona ponovo „prohoda“.
– Hvala dobrim ljudima što su iskreno i svim srcem uz nas. Veliko hvala donatorima iz Holandije i Belgije, hvala „Vestima“ i celoj našoj dijaspori što nam svojski pomažu duže od dve decenije. Ne znam šta bismo bez ove pomoći. Pošto sam totalni invalid i krećem se samo puzeći ili u invalidskim kolicima, a pritiskaju me i druge nevolje (problemi sa srcem, stomakom i šećerom), prodaja kuće u Orašu i preseljenje u Novi Pazar, gde nameravamo da kupimo bar neku garsonjeru, biće nam jedini spas. Nadamo se da će nam mnogo značiti i pomoć dobrih ljudi koju smo dobili i koju ćemo (imamo puno obećanja) još dobiti – dodaje Pljakić.
Za lekove i rehabilitaciju
Vrednoj donaciji od 100 švajcarskih franaka, koju mu je poslao Miroslav Miladinović iz Ženeve, mnogo se obradovao i Dušimir Vuksanović, usamljeni i bolesni starac sa Golije. Jedini žitelj zabitog sela Pačevina. Tri puta šlogirani Dušimir dve decenije živi sam, a jedinu pomoć (u hrani i lekovima) dobija od komšija iz susednih sela i čitalaca „Vesti“. U poslednja tri meseca stiglo mu je nekoliko donacija koje su mu omogućile da obezbedi ogrev, namirnice i lekove i do prvih prolećnih i toplih dana bude zbrinut. Donaciju iz
Ženeve čuvaće za odlazak lekaru, a kad prođe korona i na rehabilitaciju u Novopazarskoj banji, o čemu do skoro nije mogao ni da sanja.
U neverici
– Hvala neizmerno ovom humanom čoveku iz Švajcarske! Želim mu dobro zdravlje, svaku sreću i mnogo radosti u životu, Bog neka ga čuva. Beskrajno sam zahvalan i svim drugim dobrim ljudima koji su mi poslednjih godina pomogli. Da nije bilo njih i njihovog milosrđa verovatno sada ne bih bio među živima – poručuje starina Dušimir i dodaje da još ne može sasvim da poveruje da je toliko dobrih ljudi mislilo na njega u poslednje vreme i poželelo da mu pomogne.
