I u ovoj godini naši čitaoci nisu zaboravili Nikolu Matkovića, Stefana Pendića i Nikolu Petronijevića, đake pešake iz zabitih sela na Goliji kojima su zdušno pomagali prošle, ali i ranijih godina. Donacije trojici siromašnih i dobrih đaka ovog puta stigle su iz daleke Australije i Nemačke, a poslali su ih Slobodan i Ljiljana Joksić iz Sidneja, anonimna familija iz ovog velikog grada, i dobrotvorka Nadežda Radović iz Vizbadena.
Od Slobodana i Ljiljane Joksić, dokazanih dobrotvora koji su u pomagali nevoljnicima u ovom kraju, Nakola Matković, đak pešak iz zabitog sela Vučinići, odličan učenik novopazarske gimnazije, dobio je 140 dolara, a od anonimne familije iz glavnog grada Novog Južnog Velsa još 300 dolara. Donaciju je preuzeo u Novom Pazaru gde je pešice i po velikom snegu došao zajedno sa ocem Slavomirom.
– Na Goliji i u našem selu Vučiniću je veliki sneg, a i hladno je. Sa magistralnog puta Novi Pazar – Sjenica do našeg sela može se samo pešice, traktorom ili terenskim vozilom. Pešačenje mi ne pada teško jer sam sada, zahvaljujući donacijama humanih ljudi, dobro obučen i utopljen, a i navikao sam se jer sam istu trasu, velikim delom i kroz šumu, prelazio i kao osnovac – priča Nikola.
Naglašava da on i njegovi roditelji Jevrosima i Slavomir žive izuzetno teško, u kućici sa zemljanim podom, bez kupatila, a često i bez struje. Uprkos svakodnevnim oskudicama i dugom pešačenju, Nikola je jedan od najboljih đaka novopazarske gimnazije. Donacije iz Sidneja će, kako kaže, iskoristiti za plaćanje prevoza do Novog Pazara, doručak tokom školskog odmora i pomoć roditeljima.
– Četvrti sam razred. Za sada sve ide odlično i bez mnogo naprezanja. Posebno volim kompjutere i informacione tehnologije, a da nije bilo „Vesti“ i dobrih ljudi iz celog sveta moji roditelji bi gladovali, niti bih mogao da se školujem. Želja mi je da nakon gimnazije upišem neki fakultet na novopazarskom Državnom univerzitetu i jednog dana budem svoj čovek koji će moći da pomogne siromašnim i bolesnim roditeljima. Hvala beskrajno svim dobrotvorima i „Vestima“, neću ih izneveriti – kaže siromašni i supertalentovani odlikaš sa Golije.
Donaciju anonimne familije iz Sidneja (300 australijskih dolara) dobio je i Nikola Petronijević, đak pešak koji u trenutno zavejanom selu Joše na Goliji živi sa bolesnim ocem Milovanom. Njemu je stigla i donacija od 100 evra, koju mu je iz Vizbadena u Nemačkoj poslala plemenita Nadežda Radović. Pre godinu dana Nikola je izgubio majku, dedu i strica. Naši čitaoci i dobrotvori iz ovog kraja izgradili su mu novu kuću u koju su se njegov otac i on uselili uoči Božića ove godine.
– Još nismo izgradili septičku jamu i kanalizaciju. Imamo i problema s vodom, ali rešićemo i to, delimično i ovom donacijom iz Sidneja i Vizbadena – priča Nikola.
Ističe i da ga upravo ovih dana, dok je Golija okovana snegom i ledom, čekaju najveća iskušenja.
Ništa mu nije teško
– Prošao je zimski raspust, a došla je prava zima, napadalo je dosta snega. Do Škole „Rastko Nemanjić“ u Šaronjama u jednom pravcu pešačim po sedam kilometara, kući muzem kravu, mesim hleb i spremam ručak. Nije lako, ali ni teško, jer sam navikao. Sada sam dobro utopljen i srećan zbog nove kuće, pa mi pešačenje lakše pada. Sve je to zasluga dobrih ljudi kojima ću uvek biti zahvalan – priča Nikola i moli nas da dobrotvorima iz Sidneja i Vizbadena prenesemo dobre želje i najsrdačnije pozdrave.
Spas za celu porodicu
Radovao se ovih dana i Stefan Pendić, đak pešak iz zaseoka Đonlije na Goliji, dugogodišnji štićenik našeg Humanitarnog mosta i učenik Srednje tehničko-tekstilne škole u Novom Pazaru. Povod za radost bila je stipendija od 370 australijskih dolara koju mu redovno, svakog meseca, šalje O. V, dobrotvor iz Sidneja.
– Da nije ove stipendije, ne bih mogao da platim stan u Novom Pazaru, niti da se školujem. Verovatno bih ostao u selu, a i moji roditelji Vladan i Rada i brat Srđan ne bi imali od čega da žive. Hvala dobrotvoru O. V. do neba, želim mu dobro zdravlje i svaku sreću kako njemu, tako i njegovoj porodici – poručuje ovaj hrabri mališan sa Golije.
