Nakon nešto više od mesec dana, otkako smo poslednji put pisali o nevoljama porodice Ivane Jovanović i Milorada Stevanovića iz Vladičinog Hana, sada nastanjenih u selu Torda, opština Žitište, nije se mnogo toga promenilo. Njihovi problemi sa dolaskom zime postaju ozbiljniji i veći.
Da im makar malo olakša teško breme svakodnevice, pobrinuo se naš plemeniti čitalac, Milenko Šipka iz Oberordorfa u Švajcarskoj, koji svakog meseca zajedno sa porodicom uputi pomoć nekome od štićenika Humanitarnog mosta, ali i tople reči podrške i ohrabrenja.
– Svaka pomoć za nas je u ovom trenutku neopisivo dragocena. Veliko i od srca hvala tom divnom čoveku koji je mislio na nas, mnogo nas je obradovao. Zahvaljujući njegovoj donaciji, kupićemo bar nešto hrane i spasiti se. Istini za volju, otkad ste zadnji put pisali o nama još se ništa nije značajnije dogodilo, iako nam je samo saznanje da su ljudi iz naše okoline želeli da nam pomognu mnogo značilo. Nažalost, pandemija korona virusa dodatno je otežala našu situaciju. Suprug Milorad, koji je uspeo da nađe neki poslić za to vreme, na kraju decembra ostaće bez toga. Računi nam pristižu sa svih strana, a mi ne znamo kako ni čime da ih platimo. Bojim se da će nam uskoro „iseći“ struju, onemogućiti telefone – rekla je Ivana Jovanović (47), po zanimanju bagerista, kojoj se život, kao i njenom suprugu Miloradu (47), preko noći okrenuo.
Iako iz Vladičinog Hana, zbog životnih okolnosti, bili su prinuđeni da život nanovo otpočnu u malom vojvođanskom selu Torda, u opštini Žitište, sa mnogo dilema šta im sutra nosi, posebno zbog činjenice da tu dolaze praznih džepova, sa strahom da li će naći neko zaposlenje i uspeti da prebrode najtežu životnu fazu.
– Kao što sam već ispričala, stvari su se neočekivano okrenule za našu porodicu, skoro preko noći. Suprug je radio u fabrici Geoks u Vranju, a pre toga 20 godina pri vojsci. Zato smo uzeli kredit i sređivali kuću u kojoj je on odrastao. Sve je bilo u najboljem redu. Ali, pošto je bio usvojeno dete, „naslednici“ su došli po svoj deo i mi smo brže-bolje morali da spakujemo ceo naš život i snalazimo se kako znamo i umemo. Nemajući dovoljno novca, morali smo opet da podignemo kredit kako bismo se skućili, za to malo novca kupili smo kuću u Tordi. Kuća je bila bez kupatila, pa smo morali dodatno novca još i za to da izdvojimo. Kućica je takva kakva je, za više nismo imali – rekla je Ivana, dodavši:
– Nažalost, ubrzo je usledilo šok saznanje jer je jedan deo plafona kuće toliko propao da su iz njega počele da vire žice. Majstor nam je rekao da ako taj deo propadne, bukvalno ostajemo bez krova nad glavom. Nemajući kud, obratili smo se za pomoć raznim organizacijama za bilo kakvu pomoć, jer u kući više ni dinara nismo imali. Suprug je ostao bez posla čim smo se preselili, kao i ja.
Prema rečima Stevanovića, humanitarna organizacija Help im je odobrila materijal za popravku krova, struje i stolarije, zbog čega je većina materijala već pripremljena, međutim, sa radovima na krovu majstori još ne mogu da započnu zbog olujnih vetrova koji proteklih dana duvaju širom Srbije, donose hladnoću, a mnogim siromasima probleme. Stoga, Stevanovićima ne preostaje ništa drugo nego da budu strpljivi i da se nadaju da upravo jedan od takvih vetrova neće dodatno oštetiti njihov kućerak.
Krediti poput noćne more
– Suprug radi povremene poslove i sve što mu stigne pod ruku ovde po selu, ali to nije dovoljno da se prehranimo. Sve što primi, dajemo na isplatu kredita, a ja, kao žena bagerista, ovde ne mogu naći zaposlenje, posebno sada u zimskim mesecima koji su pred nama. Pošto je krov kuće u lošem stanju, a ni stolarija nije ništa bolja, jedva možemo da se zagrejemo. Ogreva za sad imamo, ali bojim se da će i to brzo otići, ako nam majstori uskoro ne priskoče u pomoć i saniraju krov i stolariju – iskreno će Ivana, bojeći se da će im ova zima doneti pregršt nevolja ukoliko im neko od dobrih ljudi ne pritekne u pomoć.
Nada u dobre ljude
Sudbina Ivane Jovanović, sama po sebi, nikada nije bila ni malo ružičasta. Nažalost, pre nego što je upoznala Milorada, bila je žrtva nasilja u porodici. Ima i ćerku iz prvog braka koja je udata u Vranju, sa kojom je u kontaktu, radosna što je bar ona našla svoju sreću.
– Anđelija ima 17, a Mihajlo 15 godina, i oboje su odlični đaci. Anđelija je treći razred srednje Ekonomske škole u Zrenjaninu, a Mihajlo prva godina Poljoprivredne škole. Oni su deca iz prvog braka mog supruga, ali ih volim i pazim kao svoju. Zbog njih sam odlučila da zamolim dobre ljude za pomoć. Milorad i ja ćemo i dalje davati sve od sebe da podmirujemo račune, da tražimo i radimo sve što nam dolazi pod ruku, ali sve dok ne budemo dobili zaposlenje, nećemo moći da podmirujemo sve potrebe. Nadam se i da će bar još neko od ljudi dobrog srca razumeti našu muku i uputiti nam pomoć, da bar nekako izađemo na kraj sa svime što nas je snašlo, a to je da bar imamo za najosnovnije potrebe – istakla je Ivana Jovanović.
Kontakt za pomoć
Plemeniti čitaoci „Vesti“ koji mogu i žele da pomognu porodici Stevanović da ne gladuju u narednom periodu, mogu stupiti u kontakt sa njima na adresu: Doza Đerđa br. 19, Torda, Opština Žitište, Srbija i putem telefona na brojeve: +381 62 329 877 i + 381 23 831 118. Naravno, na usluzi je, kao i uvek, Redakcija „Vesti“.
