Mladi napuštaju liberalnu Švedsku crkvu i traže autentičnu hrišćansku veru koju je sačuvala pravoslavna tradicija. Dok sekularno društvo nudi samo nihilizam i „zelenu agendu“ umesto Jevanđelja, sve više Šveđana, naročito mladih, okreće se drevnom hrišćanstvu.
Otac Mikael Felthamar, koji je odrastao u Švedskoj crkvi i planirao da postane njen sveštenik, napustio ju je tokom studija. Danas služi u parohiji Vaskrsenja Hristovog u Geteborgu. „Zaljubio sam se u prvobitnu hrišćansku veru koju je Pravoslavna crkva sačuvala“, kaže on. Sličnu priču ima i 21-godišnja Izabela Kalden: „Što sam više učila o hrišćanstvu, to mi se Švedska crkva manje činila hrišćanskom.“
Parohije širom Švedske beleže jasan porast. U Jermenskoj apostolskoj crkvi u Stokholmu broj vernika skočio je sa 1.000 na 1.600 za samo nekoliko godina, uglavnom među mladima i porodicama. U crkvi Svetog Georgija mladi na predavanjima sada dolaze u grupama od 80, umesto nekadašnjih 10–20. Sirijsko-pravoslavni Savez mladih beleži stotine novih učesnika.
Razlog je jasan: savremeno švedsko društvo nudi tanak, bezdušan smisao. Mladi dolaze tražeći čvrstu tradiciju, a ne političke propovedi o klimi. „Ponekad imate utisak da čujete više o klimatskim promenama nego o Jevanđelju“, primećuje otac Mikael. On odbacuje i optužbe da je pravoslavlje samo za „konzervativce“: „Mi se ne bavimo svetovnom politikom, već spasenjem duše.“
Pogled redakcije portala Vesti Online
Dok Švedska crkva gubi vernike zbog progresivizma i sekularizacije, pravoslavna crkva u tišini raste kao svetionik u sve mračnijoj Evropi. Ovo nije samo švedska priča to je znak duhovne žeđi čitavog Zapada za verom koja nije prilagođena duhu vremena, već ostaje verna Hristu kroz vekove.
Piše: Stefan Stojanović
