O zlehudoj sudbini 12-godišnjeg Ognjena Džebe iz Istočnog Sarajeva, obolelog od Vilijams sindroma, kao i nevoljama njegovih roditelja već smo u nekoliko navrata pisali. Nažalost, situacija je u međuvremenu postala još teža.
– Verujte, svaka pomoć nam je zlata vredna. U nezavidnoj smo situaciji od momenta kad mi je kičma nastradala, od dugogodišnjeg napornog rada, baš kao i kolena. Ne mogu da sedim, hodam, stalno sam u bolovima, samim tim, više nisam sposoban za rad. Pošto sam podigao kredit za kuću, koju sam podigao uz pomoć dobrih ljudi, a za lečenje Ognjena treba nam poprilično finansijskih sredstava, to smo u velikom problemu iz koga izlaz ne vidimo. Bolesti nam ne daju mira – iskreno će Mladenko Džebo, vodoinstalater, koji je zbog bolova i novih povreda na radu na ivici da postane invalid.
Supruga Slobodanka, po zanimanju frizer, ne može da radi iz dva razloga. Prvi je briga o sinovima, a drugi činjenica da i sama boluje od epilepsije i da često ima i kardioloških problema. Nemajući kud, Mladenko Džebo odlučio je da se za pomoć obrati ljudima dobre volje iz dijaspore jer sam sve teže izlazi na kraj s problemima.
– Sinovi Ognjen i Milomir su moja životna radost i najveći životni pokretač. Nema šta ne bih učinio za njih. Nije lako moliti nepoznate ljude za pomoć, to je nešto najteže što može da snađe čoveka posle bolesti deteta. Ali, evo me ponovo u bezizlaznoj situaciji – iskreno će Mladenko.
Podsećanja radi, saznanje da njihov mlađi sin Ognjen boluje od retke genetske bolesti, koji uzrokuje usporen rast i mentalni razvoj, teškoće u kretanju i ozbiljne zdravstvene probleme donelo je porodici Džebo mnogo patnji, neprospavanih noći i bezbroj dana provedenih po različitim kliničkim centrima, dovodeći ih na sam rub egzistencije.
Ipak, majka Slobodanka i otac Mladenko bili su odlučni da svoje dete osposobe za život najbolje i najviše što je u njihovoj moći, kao i medicine. Zahvaljujući roditeljskoj upornosti, Ognjen je uprkos brojnim poteškoćama prohodao sa tri godine i tri meseca, kasnije krenuo u vrtić, a zatim u školu. Ali, kako njih četvoro žive samo od Mladenkove skromne plate (250 evra), to nije bilo ni blizu dovoljno da se pokriju svi troškovi za potrebe lečenja deteta kakav je Ognjen.
– Vilijamsov sindrom decu i ljude obolele od ove bolesti, uprkos svim nedostacima i poteškoćama u učenju, čini izuzetno društvenim, empatičnim i povezanim s drugim ljudima, što je i slučaj sa našim Ognjenom. Voli da je okružen ljudima i da se igra s bratom. Postigao je do sada i više nego što je bilo ko od lekara mogao i da pomisli, pošao je u školu, osamostalio se, naučio da piše. Savladava razne životne lekcije svakog dana, ali lekovi i redovni pregledi su mu neophodni, za šta nam često ponestane novac – rekao je Mladenko Džebo.
Muka i za najosnovnije
– Sreća u nesreći jeste to što je Ognjen dobro, napreduje iz dana u dan, ali je činjenica i to da njegova nega iziskuje dodatna novčana sredstva koja su u ovom trenutku za nas pusti san, kad nemamo ni za najosnovnije. Iskreno govoreći, stvarno ne znam šta bismo radili da nam dobri zemljaci nisu pomagali i proteklih meseci. Još jednom, beskrajno im hvala, želimo im najpre dobro zdravlje i svaku sreću – poručio je otac Mladenko Džebo.
Kako pomoći?
Svi plemeniti čitaoci „Vesti“ koji žele da pomognu porodici Džebo i omoguće im da reše bar neki od problema koji ih svakodnevno muče, mogu stupiti sa njima u kontakt na adresu: Vuka Karadžića br. 431, 71123 Istočno Sarajevo ili na broj telefona: +387 66 827 444.
