Sve do 1999. godine i progona Srba sa Kosova i Metohije, Lazarice su bile običaj na Lazarevu subotu i Vrbicu, koji se najživopisnije održao među Srbima u dva sela Sredačke župe – Mušnikovu i Drajčiću. Do danas su se, u svom originalnom duhu, održale i u selima Sirinićke župe, u kojoj ima i mlađih Srba.
Obe župe nalaze se na Šar-planini, nedaleko od Prizrena, a običaj Lazarica je pre osam godina uvršten u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
„Lazarice čine grupe devojčica, uzrasta do srednje škole, odevene u izvornu narodnu nošnju, a sastoje se od: Lazara (stasita devojka), Lazarčeta (malena devojčica) i pevačica (dve devojke koje pevaju). Ritual počinje u predvečerje Lazareve subote, u porti crkve, zvonjavom crkvenih zvona, koja pozivaju lazaričke grupe i žitelje sela da prisustvuju njihovom predstavljanju. Odvija se ritual ‘nadskakivanja’, kao poseban vid obrednog nadmetanja kojim se pokazuje ko je izdržljiviji u skakutanju na jednoj nozi“, objašnjava za Vesti Online Dragoljub Slavković, penzioner iz sela Mušnikova.
Posle ovog rituala, sve devojčice idu zajedno na spavanje u kući kod „Lazara“. U cik zore, kada zapevaju prvi petlovi, Lazarice ustaju, umivaju se i zapevaju pesmu.
„Žitelji sela, pre nego čuju lazaričku pesmu, kao i Lazarice pre polaska, obavezno pojedu zalogaj hleba, da ih ‘Lazar ne probije’. Lazarice u toku dana obilaze sve domove u svom, ali i u susednim selima. Sa velikom radošću domaćice ih dočekuju u čistom i pometenom dvorištu, jer se smatra da Lazarice donose sreću, berićet, zdravlje ljudi i dece, odbijaju nevolje i nesreću i sprečavaju zlo“, priča naš sagovornik.
Domaćica dočekuje Lazarice sa darovima, koji se nalaze u situ, a u njemu su obično jaja, mast, brašno, vuna, pasulj i voće, a u novija vremena i slatkiši (keks, bombone, ratluk). Lazar se daruje i novcem.
Pogled redakcije portala Vesti Online
„U smiraj dana, kada Lazarice završe obred, vraćaju se u kuću ‘Lazara’, raspremаju se i dele darove na ravne časti. Od tog trenutka lazarička pesma utihne i ne sme se čuti tokom čitave godine, do sledeće Lazareve subote, jer, lokalno rečeno, ‘neje arno – neće ima ugur u stoka, jer neće da se množet’“, objašnjava Slavković.
Piše: Siniša Kostić
